Prvi topli dani i ove godine su minuli toliko brzo, da ih se i ne sećamo.
Zamenili su ih neki hladni, kako to zadnjih godina biva, a potom su naleteli neki vreli dani, taman da se više i ne navikavamo na proleća kakva pamtimo od davnina.
No, kukati za prolivenim mlekom, ili nekim davnim slavnim danima, gubljenje je vremena, energije i elana za život.
Ovako je, kako je.
Valja nam se prilagođavati, i potražiti sebi ona diskretna mesta na kojima se može jedan iznenadni vreli dan pretočiti u sjajan izlet sa kupanjem, sunčanjem, roštiljanjem i šetnjom kroz prirodu.
Erdevičko jezero, kako još lokalci zovu jezero Bruje, možda je i odličan predlog za neki od takvih dana.
Zapadni obronci Fruške gore, na nekih dvadesetak kilometara od granice, kriju nekoliko sjajnih jezera, prilagođenih za posetu stotinjak ljudi u komfornom modu, odnosno višestruko više u nekom, da kažem, ekonomskom modu.
Tako nešto bi mogla biti Budva u jeku sezone, recimo, pritom misleći na komfor na plaži.
Dakle, ostanimo pri zamisli da smo u komfornom modu.
Da potegnemo nepunih stotinu kilometara od Beograda, i nešto manje od Novog Sada, i od svih ovde ponuđenih jezera, odlučimo se za Bruje.
Šta bismo tada videli?
Mesto za parking sa obe strane brane duge tek nešto više od dve stotine metara.
Restoran koji zauzima kompleks na nekih pedeset do sto metara od samih kupališnih zona, te jednu interesantnu kampoliku infrastrukturu smeštenu usred primamljive nešto ređe, ali veoma senovite šumice, pod kojom se plaže pružaju za ulazak u vodu.
Ne, nije ovo sve, već samo predgovor za jednu lepu priču, priču o jezeru stvorenom za uživanje.
Istorija ovog jezera je naizgled nezanimljiva.
Nastalo je osamdesetih godina usled potreba za vodosnabdevanjem obližnje vinarije, no vremenom je izgubilo tu namenu, i poput većine ovakvih jezera, povereno na upravljanje lokalnom ribolovačkom društvu.
Neki se sećaju i krupnih kapitalaca vađenih iz upravo ovog jezera, ali danas se svakako može govoriti samo o sitnijim primercima, iako je riblji fond, u smislu raznolikosti vrsta, opstao u skoro punom sjaju.
No, ako zanemarimo taj gotovo obavezni ribolovački aspekt, shvatićemo da ovo jezero zapravo targetira danas sve više kupače i izletnike, i stvara nad sobom jedan lako vidljivi oreol onog nepatvorenog hedonizma koji postaje vidljiv već pri prvom prilasku vodi.
Ima li u tom oreolu i klica iz antičkih vremena koja ukazuju da su baš na ovom mestu postojala rimska kupališta, ne znam, ali je i to sasvim moguće.
Konačno, na dvadesetak kilometara odavde je funkcionisala i prava carska palata iz tog doba, te nije teško zamisliti da su i tadašnji stanovnici ovih krajeva umeli sebi da priušte izlet na ovakvo mesto, uživajući u blagodetima vode u koju je uronjeno telo sklono uživanju.
Ovaj kilometar jezera koliko ga reka Banja napaja po dužini, kao i onih tristotinjak metara širine koja tako privlači plivače da dosegnu drugu obalu, mogli bi biti čest izbor svakome od nas, jedan jednodnevni izlet na mesto na kome se lako može zaboraviti na stvarnost.
Prosečna dubina od 3,5 metara ne zvuči impozantno u odnosu na mnoga jezera, ali je svakako veća nego kod Palićkog jezera, što opet ne mora ništa da predstavlja kao podatak.
Na nekih stotinu i deset metara iznad mora, na jedan dan ovo jezero može skoro potpuno zameniti upravo to more. Asfaltni put svuda oko jezera, privlačna je informacija, ali svoju težinu ta informacija dobija tek vikendom, kada ume da bude i nesnosna gužva čak, a boravak na jezeru pretočen u ekonomik mod, možda ne bude zanimljiv mnogima od nas.
Zato bi i jedan radni dan, jedan dan godišnjeg odmora, jedan vreo dan...možda valjalo provesti upravo ovde.
Нема коментара:
Постави коментар