Objektivom po Srbiji - Dve krivine krive Drine

Beše jednom davno na Drini, tik pored Bajine Bašte, jedna stena koja je tako izazovno virila da ju je naprosto bilo teško ignorisati.

I, pustiti je da se tek tako šepuri nadomak obale, u inat onim momcima koji su se trudili da zadive devojke svojim plivačkim sposobnostima u jednoj od najpoznatijih krivina Drine.

Da, one Drine koja je u narodnu uzrečicu uskočila kao Kriva Drina.

Baš o njoj je reč.

I ta prkosna stena je ko zna koliko godina bila tajno i romantično mesto na kojoj su se rađale neke ljubavi, dokazivalo dečaštvo savladavanjem plahe i opasne reke, sklapala i prijateljstva za čitav život.

No jednom, negde potkraj šezdesetih godina prošlog veka, šepurenju je došao kraj.

Priča dalje teče u više pravaca i bezbroj sećanja i sumnji u neka druga sećanja, ali otprilike se desilo nešto što bi se moglo opisati kao da je doneta odluka da se stena ne samo osvoji penjanjem na nju, već i da se na nju osovi objekat.

Za godinu dana premeravanja, odmeravanja, oštrenja i nameravanja, nikla je prva drvena koliba na steni, i ma kako krha bila ta konstrukcija, obeležila je nepovratno ovu krivinu Drine kao najatraktivniju.

Kućica je nastajala upornim radom u nemogućim uslovima, i to je već samo po sebi problem uglavnom rešavan silnim entuzijazmom, no sasvim je drugi problem kako prevući materijal za gradnju.

Mali čamci, ali i kajaci, podneli su najveći teret prevoženja materijala ali ni oni nisu svemogući, i njihovi gabariti zgodni za manevrisanje u plitkoj ali brzoj reci, za krupnije komade su postali nepremostiva prepreka.

I baš ti krupni komadi su dopremani na najatraktivniji način.

Puštani su uzvodno, pa hvatani kod stene i izvlačeni na nju!

Zvuči pomalo herojski, ali kasne šezdesete koje su obeležile i radne akcije i danas nepoznati entuzijazmi omladine, nekako su prava scenografija za ovako atraktivan i avanturistički stil dopreme materijala i gradnju.

Iako je kućica bila solidna, Drina je bila jača nekih pet puta u prošlom veku, i priča je kretala iznova. 

Smenjivali su se, istina, neimari, ali preživeo je entuzijazam koji je ostao glavni vezivni materijal za ovu kućicu.

Malo je reći da je danas ovo najslikanija krivina prelepe reke, ali se ne sme prećutati da joj je atribut najpoznatije darivala upravo kućica na steni koja je konačno, nakon izlivanja betonskih greda u svojoj osnovi, ostala da stoji već petnaestak godina stabilno, iako Drina i sad ume da iznenadi vodostajem i devastira objekat u nekoj meri.

Iako je reč o kućici na steni, svi je ovde znaju kao Kućicu na Drini...

Jednog dalekog juna, pre nešto više od tri decenije, Drina je dobila još jednu poznatu krivinu.

Sredinom devedesetih godina tada već nemonivno odlazećeg prethodnog veka, grupa entuzijasta je započela manifestaciju koja će za svega dve decenije postojanja pobrati najveća turistička priznanja, a brojke koje će je krasiti, izbiće i na šest cifara rastući iz godine u godinu.

Drinska regata zapravo danas nije samo spust. 

Nije čak ni avanturističko splavarenje... 

A nije ni adrenalinska priča kakavom danas percipiramo pojam adrenalina i ono za šta se vezuje.

Ne, to je jedno masovno druženje, spektakularno spuštanje prkosnom rekom u dužini o nekih tridesetak kilometara, koje je dostiglo odavno status onih stvari koje svi želimo da ubeležimo u naše lične životne agende.

To je druženje koje počinje ispod brane HE Bajina Bašta u prelepom Perućcu, i završava nizvodno na plaži kraj Rogačice, gde veliki prostor omogućava zahtevnu logistiku neophodnu za prihvat čamaca kada pristignu izlazeći iz zadnje krivine koju su fotografije koje tu nastaju, učinile još jednom atraktivnom krivinom većito Krive Drine...

Veselje na licima, osmesi i poneka zapevana pesma, hiljade mobilnih telefona, ali i ozbiljnih fotoaparata koji ovekovečuju ovaj trenutak, učiniće da ovakav događaj postane nezaboravan i večan u sećanjima više od stotinu hiljada učesnika koji svake godine hrle ovamo, znajući već tada da će doći i naredne godine...

I da, upravo Drinska regata učinila je tu ciljnu krivinu slavnom.

Jednom od dve najpoznatije krivine...

A kada nema regate, plaža podno Rogačice jedan je nepresušni rezervoar lepote.

Lepote koju može da zaseni atrakcija u kojoj stotine čamaca sa hiljadama ljudi pristižu, i koja tada ume da ostane nevidljiva.

Da ostane samo...pogodna.

No zato, kada regate nema, ova plaža ume da zasija u svom punom sjaju onima koji imaju dovoljno otvoreno oko da bi videli tu lepotu oko sebe, uz karakterističan huk vode.

Ova krivina postala je možda i jednako važna kao i krivina desetak kilometara uzvodno kroz koju učesnici prođu diveći se sa vode onoj kućici na steni....

Teško je reći koja je važnija od te dve krivine, baš teško.

No sva je prilika da su ovo najvažnije dve krivine, jedne Krive Drine....