Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

понедељак, 30. новембар 2020.

Foto album - El Paso City, avanturica u stilu vesterna na Zlatiboru

 Tematski park. Oficijelni naziv koji nije loš uopšte.

Dobro opisuje, može se iz njega poprilično zaključiti.

Kada sam prvi put čuo za taj termin, i ne sećam se više povodom čega, pomislio sam da je to samo neko uvođenje do tada nepominjanih pojmova usled nedostatka sposobnosti da se adekvatnim terminom definiše to što treba da predstavlja. Vremenom su se tematski parkovi rađali i nestajali, a termin se ustalio i zapravo postao adekvatan.

Park je mesto gde se u rekreativnom smislu može prošetati ali i napraviti neki događaj zabavnog tipa, mesto gde se može i individualno i kolektivno razonoditi, i to je negde jasno.

Tematski, to već sužava priču o parku. Nije opšti - ima svoje usmerenje.

I konačno, ovaj park ne samo da je tematski, već je i jedinstvena tematika.

Kaubojski gradić i indijansko selo na jednom mestu.

Snažne primese komfora za odsedanje i noćenje u neobičnom ambijentu, ali i druge karakteristike potrošačkog društva, učinile su više nego privlačnim ovaj tematski park za jedan vikend koga će se dugo sećati svi u porodici. Najmlađi ponajviše, svakako.

Doduše, nije neophodno noćiti da bi se uživalo u tom ugođaju, jer i bez toga ova zabavna celina nudi dosta toga, od šetnje, preko jahanja konja, do porodičnog ili kakvog skromnijeg ručka, odnosno kafe ili pića u kaubojskom ambijentu.

Rezervoar za vodu i vetrenjača, vidljivi odmah sa puta kojim većina i dalje putuje na crnogorsko primorje i obrnuto na nepunih 15 kilometara od centra Zlatibora, već pre ulaska u kompleks nagoveštavaju bogatu i šaroliku postavku koja će prikazati i muzej starog oružja, burad, konje, šerifov ured, salun, pa čak i zatvor iz ovog slavnog doba američke istorije koju smo toliko puta gledali u vesternima.


Videti je jedno, a raditi nešto zabavno je sasvim drugačija priča. Tu se slika kompletira jer pored svega što se može videti, ovde je moguće i noćiti u nekom od nekoliko karavana sa imenima ljudi koji su proslavili vesterne, ali i u nekom od indijanskih vigvama postavljenih otprilike oko logorske vatre, tik iznad jezerca na kome se baškari kanu čekajući nekog od indijanaca da njime zavesla.

Svakako, najmlađi, ali i stariji mogu uživati u jahanju na ponijima iznad samog sela.

Doduše, za najmlađe je mnogo više toga atraktivno, pa tako mogu poput kauboja i nabacivati potkovice na kolac ispred saluna, ali i uživati na tradicionalnom, klasičnom mobilijaru koji, začudo, ne kvari ukupnu atmosferu i ambijent.

Zapravo, baš taj mobilijar na neki način i predstavlja granicu posle koje se prelazi u deo koji nas podseća da se ovaj tematski park ipak ne nalazi na američkom zapadu, već u zemlji koju karakterišu stara srpska sela. Tako je daljom šetnjom posetiocima stavljeno na raspolaganje i noćenje u takvim kućama, imenovanim po slavnim srpskim ličnostima, kao i crkva, restoran i slični sadržaji.

Bogato, u smislu raznovrsnosti definitivno.

I zaključak je jednostavan.

Zanimljiv ambijent koji vredi posetiti. Uz nijansu više opuštenosti od standardnog načina života, moguće je i u potpunosti se nauživati u ideji jednog ovakvog tematskog parka. Cene ulaznica su pristupačne, dok mi ostale cene boravka prema vrsto i atraktivnosti smeštaja nisu poznate, ali umem da zamislim kaku radost bi jedan porodični vikend baš na ovom mestu mogao doneti najmlađim članovima porodice.

Konačno, iako je sasvim moguće nabrojati sve ponuđene sadržaje u ovom kompleksu, ja ću za sebe i u ovom članku zadržati pravo da nastavim sa svojom idejom da samo zagolicam i ponudim u vidu predloga nešto što će, siguran sam, za svakog posetioca doneti još nešto neotkriveno. Stoga ću se sada zaustaviti sa pisanjem, a ostatak ugođaja nastavljam slikom.
















Na trenutke zamisliš, pa slika podseti na neku prošlost.
Možda je nekada u našoj mašti i ovako izgledalo.











Replika vešala. 
Izmami osmeh kao i najveći deo prikazanog.
No nekome su možda i zlokobnije mogla izgledati...












































Još jedan pogled pred polazak.
Pogled u neku zamišljenu prošlost.
U beg od suvoparne stvarnosti.
Možda i dinamične, ali ipak stvarnosti.
Koliko puta zapravo sebi priznamo da nam je jedan takav beg ipak neophodan...više puta.





Нема коментара:

Постави коментар