Vodopad, brda, šume, mir i planinski vazduh.
Reklo bi se, dobar početak.
Ako ćemo biti precizni, ovo je odličan početak, momenat kada smo neminovno već na tragu jednog omanjeg čuda, negde u najlepšem krajoliku prirode jugozapadne Srbije.
Čudo je zapravo u tome da je čovek uspeo da se toliko pomiri sa prirodom, da je sebi prilagodio ono najbolje od nje, a da je nije poremetio niti uništio.
Učeni ljudi bi to nazvali održivim i ekološkim, turizmom i ugostiteljstvom, no mi ćemo ovde biti jednostavniji, ali i precizniji - restoran Kanjon, čudo u kome čovek nije uništio prirodu.
Šta bi danas jedan restoran, u kome se zakazuje poseta u udarnim danima u nedelji, a posebno u letnjim mesecima, trebalo da ima?
Veliki parking, kapacitetan restoran sa više ambijentalnih celina i obaveznom baštom, sadržaji unutar kompleksa, zabavni deo za decu, atrakcije u okolini koje se mogu obići tokom posete...i, možda sam nešto i propustio, no to će mi biti oprošteno, nadam se, jer pored zaista značajnog broja ugostiteljskih objekata koje sam video, nisam se preterano nikada udubljivao u njih, te mi možda i ponešto promakne.
U svakom slučaju, ovaj restoran ima solidan parking, posred njega protiče reka, a nad njom se nadvijaju i terase sa stolovima. Zanimljivo, ali to je ipak samo početak, naravno.
Prvenstveno riblji restoran, ali i sa širom ponudom baziranom i na telećim specijalitetima koje lično preferiram, nekako je i za očekivati da ima i vlastiti ribnjak, a mala vodenica na vrhu ribnjaka poput dekora, daje mu dodatni šmek. Posle ribnjaka, čeka nas i omanji zoo vrt u kome pored očekivanog ptičjeg fonda od pataka, pauna i gusaka, te ostale domaće peradi, možemo pronaći i ponije i zečeve, što najmlađima zaista daje toliko interesantnog sadržaja, da je sigurno da će svi uživati u boravku ovde.
Neki zečevi kanda imaju i manire, pa su pušteni da slobodno pasu unaokolo, dok su drugi ipak u svojim kavezima pretežno.
Mini Zoo vrt je jedan odličan dodatni sadržaj, ali se njime ne završava spisak sadržaja u ovom restoranu.
Deca imaju dosta prostora za igru, a tu je i obavezni mobilijar.
Naravno, moguće je i jahati ponija, ali i slikati se uz omanji vodopad, uživati u huku vode i njenoj svežini.
Dosta sadržaja u samom kompleksu, ali i sjajan pogled na Stari grad Mileševac i džamiju Hisardžik je svojevrsna pozivnica u avanturu da osvojimo upravo ove visine i predele.
Posle ručka, zapravo ovakva avanturica zvuči nezaobilazno.
Kome nije do avanture uskim putem do vrha, svakako će naći sebi sjajan ugođaj i u poseti fantastičnom manastiru Mileševa, ili se uputiti nešto dalje do vrhunskog doživljaja podno Slapova Sopotnice.
Poneko će uživati i u čarima Kilisure reke Mileševke, a nekome će i Prijepolje zadovoljiti znatiželju....jer, sve je to ovde nadohvat ruke, kada ustanemo od stola da protegnemo noge, prezasićenih čula koja su se nauživala u ovom malom čudu u kome je čovek očito uspeo zavoleti prirodu dovoljno da deluje kao da su partneri.
Čovek i priroda...znamo li puno takvih primera?
Нема коментара:
Постави коментар