Biti drzak.
Ili, biti drčan. A uz to drevan.
Biti moćan, a u isto vreme skroman. Ponekada centar dešavanja, bučan i užurban, a pokatkad tih i gotovo neprimetan, zagledan negde u suštinu onoga što ordinarno zovemo svojim poslom...
Dovoljno uviđavan da spoji, ali i dovoljno ohol da razdvoji.
I, sve to u isto vreme.
Begej.
Reka. Donekle. Kanal, odnekud.
Prav kao strela, reklo bi se. Kad razmislim, reku koja više sledi pravolinijske putanje nikada video nisam.
I spaja dve države, a istovremeno ih razdvaja. Kao kanal, doduše.
Protiče kroz neke od najlepših gradova tih država. Rumunijom kroz Temišvar, a Srbijom kroz Zrenjanin.
I krasi ih uveliko, štaviše, zaštitni im je znak. Kao reka, dakako.
A svoju priču priča tokom nešto više od dvestapedeset kilometara svog toga, od čega je oko sedamdeset pet kilometara prepričava na našim jezicima, a ostatak na rumunskom.
Naravno, ako izuzmemo nešto manje od dva kilometra na kojima se mešaju svi jezici, prepliću radio stanice, uzbunjuje roming po telefonima, ali i jasno signalizacijom na obe obale razgraničava mali deo državne granice koju Begej ovde gradi.
I ta priča seže daleko u prošlost, kada su neke vizionarske oči u jednom davno nestalom carstvu u vihoru do tada najvećeg rata, uvidele moć plovnog puta koji bi uspešno i nadasve ekonomično povezivao važne ekonomske i gradske centre provincija sa prestonicom.
I, tada je počelo kopanje kanala koji je zapravo reci Begej dao taj pravolinijski oblik, učinivši je vodnim autoputem onog vremena. Kanal je dobio i po dve prevodnice u svakoj od današnjih država, dakle četiri onovremenska tehnička čuda koja su omogućavala plovnost brodovima do pet stotina tona, čak i u uslovima niskog vodostaja.
Naravno, da bi ta priča postala jasnija, mora se u jednačinu uneti i Tamiš koji nedaleko odatle teče povremeno i gotovo paralelnim tokom. I upravo ta činjenica kada se uzmu u obzir poplave i suše, zahtevala je dodatno hidroinžinjering da bi Begej ostao plovan čitavom svojom dužinom u kojoj je postao Kanal Begej...ili, Bega, pre nego što drsko zakorači u srpski deo Banata.
I tako je nastao kanal koji je do pre nešto više od pola veka kao plovan i funkcionisao.
Danas nije u stanju za plovidbu, ali pokrenute su stvari sa mrtve tačke, izgleda da se našlo dovoljno dobre volje za to...pa, ostaje ipak nada u neke bolje dane u ime stare slave.
Begej u jednom momentu na svome toku počinje i da na neki način krivuda, te gradi oko sebe izuzetno lepe pejzaže, a uz njegov tok u Srbiji, pored dve prevodnice, uzdigla su se i čak dva omanja ali uspešna brodogradilišta.
Zrenjanin je zaista ukrasila ova reka, dozvoljavajući pitomo da sa mostova uživamo u odrazu fasada nekadašnje pivare, Palate Dunđerskog, bivše najpoznatije fabrike čarapa i drugih građevina.
Kada napusti jedan od naših najlepših gradova, Begej umiva Ečku, a potom odmah iza nje gradi prelepe pejzaže za izletišta sve do Etno sela Tiganjica, da bi se potom raširio dovoljno da može da napaja vodom dva moćna ribnjačka jezera kod Belog blata, dok će u svom starom koritu ugostiti jedan od najlepših naših vodnih ekosisitema, Carsku baru.
Reka koja je u svom toku uspela da promeni i takoreći pol, te umesto Bega, postala Begej, na svome putu je promenila i vodotokove više puta i na više mesta. Usput je promenila i svoju prirodu, te od reke postala kanal, a onda nadomak Perleza, stigla da dodatno oplemeni moćnu Tisu, tačno naspram Titela i Kalvarije u koju gleda direktno na mestu gde se ove dve vode počinju mešati mirno, bez kovitlanja, primedbi i dodatnih objašnjenja.
Baš tako...i, tek tako.
I poslednji metri ove reke kriju i neke brodove, ali i ustave za regulaciju nivoa vode.
A kriju i neke panjeve, neke vrbe i neke daleke i davne korake koji su samo sledili neke prethodne stope svih onih kojima su isti leptirići u stomacima titrali dok su tragali za nekim svojim mestom gde će biti sami uz nemog svedoka svoje ljubavi.
Taj diskretni Begej, taj tajni svedok i scenografija u isti mah, kao da pred samim ušćem sazreva dovoljno da shvati šta je...kog je roda, kog imena, koje prirode.
I, baš poput čoveka koji kada doplovi do kraja spozna da sve to zapravo i nije važno...jer je sve to.
Нема коментара:
Постави коментар