Rumunija je upravo iz Temišvara počela svoje oslobađanje od diktature i praktično prelazak na nivo kame ona danas teži. Naravno, to nije nešto što bitno definiše ovaj grad, ali ako se uzme u obzir istorija ovog grada, negde se mogu pronaći i poveznice koje bi upravo taj grad postavile kao prvi izbor za takav istorijski preokret.
Temišvar je oduvek najveći grad Banata, i kao takav često je postajao plen Austrijanaca i Turaka u srednjem veku do potpunog oslobođenja nakon koga se ovde uspostavlja Rumunska administracija.
Zanimljiv trag u kulturi i arhitekturi grada ostavio je i jedan mađarski vladar u vidu palate dok mu je prestonica bila baš u ovom gradu, a sve zajedno govori o dugom i značajnom putu kojim se Temišvar kroz istoriju kretao ka vlastitoj slobodi, iako interesantan mnogima.
Konačno, tu su negde i poveznice sa činjenicom da je bač odatle krenula pobuna i praktično nova stranica u istoriji Rumunije.
Moju šetnju ovim prekrasnim gradom podeliću na ovim stranicama u tri različita, ali slikama bogata prikaza:
Deo prvi, dobrodošli u najveći grad Banata
Deo drugi, Begej i parkovi Temišvara
Deo treći, veličanstveni trgovi
Nadam se da ću uspeti da dočaram deo utiska koji dugo ostaje u posetiocu, te ga prati i na drugim putovanjima, terajući ga da poredi Temišvar sa drugim gradovima i stalno ga time svrstavajući u elitnu kategoriju svojih uspomena. Konačno, nije ovaj grad uzalud nazvan i - Mali Beč!
Pa kako i ne bi, ovo je vatrogasni dom, i to mora da bude posebno...
Malo savremene arhitekture.
Čak i rudimenti socrealističkog dizajna i izraza umeju da budu zanimljivi uz poneki detalj:
Bajkovita građevina.
Na prvi pogled je jasno da bi sređivanje fasade bilo neophodno, ali na drugi pogled shvatam da bi možda unuštilo onu bajkovitu komponentu.
Ne znam...u sebi sam glasao da je ne diraju, da je ostave ovakvu.
Neki bicikli služe za prevoz, a neki i za buđenje nekih nostalgija koje nisam do sada osećao.
Mislim, bicikl?
Pa ipak, eto, ovi bicikli su me dotakli a ne shvatam i dalje zašto..
Malo najave za Veličanstvene trgove.
Ne znam ima li svuda poneki Čarli spreman za slikanje na ulici, ali ovog temišvarskog je vredelo zabeležiti.
Jedna zanimljiva scena sa dečakom i golubovima koja se takođe mogla desiti u bilo kom gradu ali pred mojim objektivom desila se baš ovde, eto...
Pa malo najave i za Parkove.
Eh, da, hrana...
Volim svuda da probam karakteristična jela za to područje ali ovde, nekako, izbor je pao na picu...
Nezadovoljan što sam prisiljen da u nedostatku domaće kuhinje probam neke univerzalne stvari, pokušao sam da uživam u ambijentu dok pica nije stigla.
Onda je uživanje poprimilo neke sivije tonove, ali uskoro sam ponovo bio u šetnji koja je sve popravila.
Dakle, u Temišvar ipak treba poći relativno sit, i bez ikakvih očekivanja po pitanju hrane.
Prihvatljivo ali već viđeno. Bolja ili slabija kopija, ali definitivno privlačna za svačiji džep.
Kažu, drugi tržni centar po veličini na Balkanu.
Verujem, ne razvlači mi se metar baš.
Šoping odavno nije nešto zbog čega se poteže ovde, ali kad si već tu, sasvim je lepo prošetati čak i da ništa ne kupiš.
Temišvar je oduvek najveći grad Banata, i kao takav često je postajao plen Austrijanaca i Turaka u srednjem veku do potpunog oslobođenja nakon koga se ovde uspostavlja Rumunska administracija.
Zanimljiv trag u kulturi i arhitekturi grada ostavio je i jedan mađarski vladar u vidu palate dok mu je prestonica bila baš u ovom gradu, a sve zajedno govori o dugom i značajnom putu kojim se Temišvar kroz istoriju kretao ka vlastitoj slobodi, iako interesantan mnogima.
Konačno, tu su negde i poveznice sa činjenicom da je bač odatle krenula pobuna i praktično nova stranica u istoriji Rumunije.
Moju šetnju ovim prekrasnim gradom podeliću na ovim stranicama u tri različita, ali slikama bogata prikaza:
Deo prvi, dobrodošli u najveći grad Banata
Deo drugi, Begej i parkovi Temišvara
Deo treći, veličanstveni trgovi
Nadam se da ću uspeti da dočaram deo utiska koji dugo ostaje u posetiocu, te ga prati i na drugim putovanjima, terajući ga da poredi Temišvar sa drugim gradovima i stalno ga time svrstavajući u elitnu kategoriju svojih uspomena. Konačno, nije ovaj grad uzalud nazvan i - Mali Beč!
Pa kako i ne bi, ovo je vatrogasni dom, i to mora da bude posebno...
Malo savremene arhitekture.
Čak i rudimenti socrealističkog dizajna i izraza umeju da budu zanimljivi uz poneki detalj:
Bajkovita građevina.
Na prvi pogled je jasno da bi sređivanje fasade bilo neophodno, ali na drugi pogled shvatam da bi možda unuštilo onu bajkovitu komponentu.
Ne znam...u sebi sam glasao da je ne diraju, da je ostave ovakvu.
Neki bicikli služe za prevoz, a neki i za buđenje nekih nostalgija koje nisam do sada osećao.
Mislim, bicikl?
Pa ipak, eto, ovi bicikli su me dotakli a ne shvatam i dalje zašto..
Malo najave za Veličanstvene trgove.
Ne znam ima li svuda poneki Čarli spreman za slikanje na ulici, ali ovog temišvarskog je vredelo zabeležiti.
Jedna zanimljiva scena sa dečakom i golubovima koja se takođe mogla desiti u bilo kom gradu ali pred mojim objektivom desila se baš ovde, eto...
Pa malo najave i za Parkove.
Eh, da, hrana...
Volim svuda da probam karakteristična jela za to područje ali ovde, nekako, izbor je pao na picu...
Nezadovoljan što sam prisiljen da u nedostatku domaće kuhinje probam neke univerzalne stvari, pokušao sam da uživam u ambijentu dok pica nije stigla.
Onda je uživanje poprimilo neke sivije tonove, ali uskoro sam ponovo bio u šetnji koja je sve popravila.
Dakle, u Temišvar ipak treba poći relativno sit, i bez ikakvih očekivanja po pitanju hrane.
Prihvatljivo ali već viđeno. Bolja ili slabija kopija, ali definitivno privlačna za svačiji džep.
Kažu, drugi tržni centar po veličini na Balkanu.
Verujem, ne razvlači mi se metar baš.
Šoping odavno nije nešto zbog čega se poteže ovde, ali kad si već tu, sasvim je lepo prošetati čak i da ništa ne kupiš.
Нема коментара:
Постави коментар