Srednja Bosna bi bila solidna odrednica kada bismo probali da ukratko definišemo gde se to smestilo Bugojno, interesantno mesto okruženo sa više planina.
A kada bismo probali da nekako to bliže definišemo, došli bismo do geografske odrednice koja ima, ili pak nema, jedno slovo na početku, zavisno od toga kako ga ko zove. Naime, radi se o Uskopaljskoj, ili Skopaljskoj dolini, a oba naziva ćemo sresti u etru, što digitalnom, a što u realnom.
Ne želeći da se stavljam na strane, odlučio sam se da etimologiju naziva doline uzmem za primarni argument, i tako ja tu dolinu zovem Skopaljskom. Oivičena Gornjim i Donjim Vakufom, koji su se nekada zvali Gornje i Donje Skoplje, zaključih svojevremeno da bi za mene to morao biti pravilniji naziv.
No, ova dolina u gornjem toku jedne od najlepših bosanskih reka, Vrbas, zaista nudi toliko lepe predele da je i ponajmanje bitno ima li ili nema to jedno dodatno slovo u nazivu.
E upravo u takvom podneblju, na nešto preko pet stotina metara nadmorske visine, razbaškarilo se Bugojno, na pritokama obližnje reke Vrbas, na rečicama Duboka i Poričnica. Varošica je u srednjevekovnom razdoblju bila pod turskom vlašću, ali iz tog perioda nije razvijeno tipično orijentalno jezgro grada. Stoga je danas u urbanističkom i arhitektonskom smislu, prisutan značajan uticaj perioda najsnažnijeg razvoja mesta, po završetku Drugog svetskog rata.
Nažalost, naredni rat pred kraj prošlog veka, izmenio je ovu inače multietničku sredinu, u gotovo monoetničko mesto, te se takvo jedno nekadašnje obeležje ne može više vezati za Bugojno, ali i dalje ovo mesto ima neki svoj šarm.
Istini za volju, upravo taj rat je odneo sa sobom i jedno od nekadašnjih obeležja Bugojna, a i razotkrio neke mitove. Naime, posle jednog od neuspešnih napada jedne od sttrana, u povlačenju je u potpunosti uništena, a prethodno devastirana pljačkanjem, čuvena Titova vila. Svojevremeno dizajnirana kao kuća za odmor, i po ponajmanje onom čije je ime nosila, ova vila je bila zapravo i paravan za ukopane komandne položaje vojnog rukovodstva u slučaju rata. Konačno, jedan besmisleni rat, poništio je sve to, uništio i zauvek preselio u priču i sećanje. Dok ga ima, i dok ima dovoljno onih spremnih da pričaju, mada su odavno kritičniji upravo oni koji bi da slušaju.
I tako to sve otplovi u zaborav...
Danas je ipak ovo mesto u koje treba svratiti ako se samo prolazi kroz njega, pa se odluči zastati i prošetati. To je uvek dobra ideja na koju Bugojno odgovara svojim mirnim i uređenim površinama, kako infrastrukturnim, a tako i parkovskim.
Sve su to obeležja izrazito lokalnog značaja, pre svega kreirana za meštane, i nema tu nekih velikih priča koje bi trebalo videti, obići, doći samo zbog njih, ali svakako je neizbežan utisak da je vredelo skrenuti na raskrsnici, i baš ovde napraviti jednu ugodnu pauzu.
Kada bismo se zainteresovali za prošlost ovog gradića, morali bismo nekako odrediti neke polazne tačke, jer u igri je tada i nekoliko epoha kroz koje se život odvijao na ovom području. Kao i u većini današnjih naselja, istorija je pokazala da su se naseobine, kao i utvrđenja, stvarala na temelju onih prethodnih, pa nije greška krenuti ni iz perioda koje datiramo na sedam stotina do čak tri hiljade godina pre naše ere, sudeći prema naznakama pronađenih artefakata i dokaza na širem području mesta.
Ni antičko doba nije pogrešna odrednica za priču o prošlosti, jer su i danas vidljivi na više mesta ostaci rimskih puteva koji su se ovde ukrštali, a to ukrštanje štitila je i tvrđava sa stalnom rimskom posadom.
Pa ipak, ono što se može sa većim uverenjem pretpostaviti jer je i dokumentovano pisanim tragovima, smešta nas u srednjevekovno razdoblje, te vojno politička previranja između tadašnjih velikih sila, Ugarske i Turske koje su svoje interese i teritorije pronalazile i u ovoj dolini.
Nije potpuno jasno zašto su turski odredi došli na ovo područje, posebno iz ugla činjenice da su pozvani od strane tadašnjeg vladara Doline, ali dolazak Turaka je na neki način bio samo pitanje trenutka u najboljem slučaju. Iako rudarstvo i poljoprivredni potencijali Doline nisu bili direktno u fokusu turskih osvajanja, ubiranje danka iz ovih krajeva morao je postati dovoljan motiv da zagospodare krajem.
Nije ovde bilo onih poznatih rolerkostera sa prelaskom iz jednih u druge ruke, naprotiv, relativno mirno su prolazili ti vekovi, a čak se i kraljevska tvrđava jednog od domaćih vlastodržaca iz redova ranijeg bosanskog plemstva održala dosta dugo u vreme turskog prisustva na području.
Pa ipak, određeni razvoj mesta, ali i cele Doline, počinje tek kada njome ovlada Austrougarska.
Potom istorija mesta uglavnom ide uzlaznom putanjom, a po završetku Drugog svetskog rata, istorijski posmatrano, ekonomski razvoj prosto eksplodira.
Nažalost, kao i sve na ovom području, rat koji su pola veka kasnije vodile praktično komšije međusobno, zaustavio je ovaj gradić u vremenu.
Pa ipak, danas je to lepo mesto za navratiti, prošetati, udahnuti neki dah koji krije ovo mesto u dolini mnoštva reka i planina.
Нема коментара:
Постави коментар