Prvi put sam za Mol čuo veoma davno, i to po najpoznatijem njegovom brendu, tadašnjem PIK Halas Jošef, a pre svega po konjičkom sportu u kome se ergela ovog Kombinata nalazila u samoj eliti kasačkih trka.
Naravno, vremenom sam i na konzervama graška, iznenađujući se ukusom, prepoznao ponovo ovaj brend, i nekako se u mene Mol uselio kao nešto normalno, nešto daleko na severu, ali prisutno.
I tako je ostalo sve dok nisam, sledeći reku koja me vremenom omađijala, dospeo i do samog Mola. Malo mesto, nekada zvano Mohol, u doba velike carevine dugo vremena militarska zona, kako je to nekada nazivano. Područje u kome je deo stajaće vojske obitavao, čekajući poziv da brani južne granice carstva od osmanlijskih prodora, i odakle je crpeo svoj kadrovski potencijal.
U nekom trenutku, ovakvih opasnosti je nestalo, a krajevi koji su do tada imali ulogu vojnih krajina, dobili su mogućnost da se izjasne o svojoj budućoj sudbini.
I tako, naselje čiji prvi pomeni se nalaze još u četrnaestom veku, sredinom osamnaestog veka većinski se izjasnilo kao naselje koje očekuje mirnodopski, civilni status i razvoj u tom smeru.
Istini za volju, u to doba su se praktično izjašnjavali samo najznačajniji, shodno vremenu u kom se dešavalo izjašnjavanje, vojni lokalni velikodostojnici, te su tako od četvorice, trojica odlučila da se ostane u statusu provincijalnog civilnog razvoja, dok je četvrti, uveren u ispravnost nastavljanja razvoja kao militarskog, odselio zajedno sa onima koji su želeli sa njim.
I tako je dotadašnji stogodišnji razvoj Mola, nastavljen i nadalje, a vek kasnije naseljavanjem Mađara, mesto je postalo multietničko, i danas većinski Mađari čine oko dve trećine, dok Srbi čine trećinu stanovništva, a ostale nacionalnosti su tek sporadično zastupljene.
No, bilo kako bilo, poljoprivreda je postala pravac razvoja mesta, te je tako nastao nekadašnji pojloprivredni gigant, a danas osavremenjenom proizvodnjom tu tradiciju nastavlja novoformirano preduzeće.
Ponovo je na istoku Bačke onaj stari mir u Molu, i život je uglavnom oslonjen na Tisu, koju su meštani prigrlili, i koja čini danas najznačajniji resurs mesta.
Možda to nije za nekoga uzbudljiva istorija, ali za mnoge od nešto preko pet hiljada meštana danas, ona je jedno veliko bogatstvo iz koga nalaze motiv da uživaju u svom nasleđu.
I najzad...ta plaža.
Moguće je da je zaista plaža u Adi i najlepša na Tisi, ali i ova plaža je tu negde.
Nezahvalno je pre svega, ali i veoma teško premeravati to.
Različiti su to tipovi plaža. Dok je u Adi plaža dizajnirana za veliki broj posetilaca na relativno malom prostoru koji je po dubini obezbedila da se niko ne oseća, uprkos brojnosti posetilaca, skučeno, ova plaža u Molu je nekako udomila miks raznih ideja uživanja na moćnoj reci, razvučen na jednoj ozbiljno dugačkoj obali.
Sa jednog kraja priča o plaži u Molu mogla bi početi omanjim ugostiteljskim objektom, čardom, i navozom za spuštanje čamaca.
I kada se okrepimo ili najedemo ovde, možemo da se upustimo u uživanje nizvodno.
A nizvodno ima svega.
Ono što pada u oči je hladovina. Posvuda.
Krošnje drveća kreiraju ambijent savršen i za kamperske objekte, kao i za kafiće, ali i za sedenje na klupama, uživanje u kartanju, čitanju ili užini između dva kupanja ili sunčanja.
Kupanje je nekako najzgodnije sa betonskih tribina napravljenih davnih godina, da tela upijaju sunce na ravnom, ali sada se lagano i splavovi priključuju ovom ambijentu, tako da praktično za svakoga ima prema želji i raspoloženju, svega.
Krećući se nizvodno, posle nasipa ćemo naići na sasvim drugačiji ambijent oličen u svojevrsnom vikend naselju u kome se prosto ne zna koja je kuća od koje lepša.
Vlasnici ovih vikendica nisu samo sebi uredili svoj rajski ambijent, već i svima koji makar prošetaju ovuda.
Detalji koji odmah govore o posvećenosti vikendaša poput ozidanih roštilja, pontona za vezivanje čamaca ali i zidanih stepenica koje sežu i u samu vodu, potpuno su jasan signal kakav bi odgovor bio na pitanje, hoćete li na more ili na Tisu...
No, ovde se ne završava priča o plaži u Molu.
Da bismo dotakli njen kraj, popećemo se ipak na nasip kojim smo došli do plaže, te ga potom preći, i na drugoj strani u senci visokih krošnji, iznenadićemo se prijatno sportsko rekreativnim kompleksom sa nekoliko terena za različite sportove, te mobilijarom za najmlađe, ali i uređenim šetalištem za one kojima koraci paralelni sa Tisom znače daleko više od obične šetnje.
Neke od tih koraka sam i sam napravio, taman onoliko koliko je potrebno da se razume sva dubina slobodnog koraka i moćne reke negde preko dolme zatalasale...
Нема коментара:
Постави коментар