Vele da je najviša tačka u Bačkoj visoka preko 100 metara...čak cela 132 metra.
Tako kažu...a, kažu i da kad se popnete na nju, ako osetite zujanje u ušima, samo progutate knedlu i proći će, baš kao sva zujanja u ušima nastala od visinske razlike.
Svakako, šala je lokalna, ali pogled koji se pruža sa ove visoke kote, obuhvatiće i ušće Begeja u Tisu koja će koji kilometar dalje sve što ove reke mogu da pruže, podariti Dunavu. I tu negde otprilike počinje i istorija. I legende. I sva mistika koja se neumitno zapliće u sve to.
Jasno je da je usred Panonske ravnice imati pregled i to na tako dva važna ušća velikih reka, bila strateška prednost koju ni Kelti, ni Rimljani, a ni Huni nisu propuštali. Pre njih, ovo su područje, kao veliku adu usred rečnog sliva u to vreme, naseljavali i praljudi, ali naziv Titel, iako još nerazjašnjen u potpunosti, najverovatnije datira sa samog početka drugog milenijuma, obzirom da se tada pominje u pojedinim sačuvanim podacima o ovom području.
Vojni značaj Titel doživljava usred ratova Austrougarske i Turske, a formiranje Šajkaškog odreda nekako predstavlja predvorje ere fortifikacije kao i bitaka koje su usledile u borbi za prevlast nad najvišim bregom Bačke. Danas utvrda više nema, i sve je danas pitomo, baš onako kako se i očekuje od Vojvodine - laloški.
Danas imamo hotel, trg, šetalište, školske ustanove sa imenima lokalnih znamenitih ljudi kakvi su Svetozar Miletić, Mileva Ajnštajn, Isidora Sekulić, ali i inspiracija za Džems Bonda...iako je to već u domenu legende...a, kad smo već kod legendi, onda je u velikom blagu negde koji kilometar u okolini, u vreme kada se ušće Tise u Dunav možda i nalazilo pomereno u odnosu na današnje, sahranjen i Atila, Bič Božiji. Istina, mnogi lovci na blago, ali i predstavnici naučnog miljea smatraju da je on ipak sahranjen negde na Titelskom bregu...što nas opet dovodi i do samog pojma - Breg. Završetak Titelske lesne zaravni, sastavljen od sedam slojeva istorije i geografije. Jedinstvenog prirodnog fenomena kod nas.
Znamenite ličnosti nekako me prekinuše u nabrajanju onoga što danas Titel nudi, te ne stigoh ni do keja i plaže koji su moji favoriti. Tisu inače veoma volim iz nekog nepoznatog razloga, a ona me u Titelu vuče do te mere, da sam nekoliko puta bio na plaži, ali ne i u samoj varoši.
Nadam joj se od kada putem krenem niz Begej od Perleza, uživajući usput u pejzažima stada ovaca i krava, koje mirno pasu od nasipa pa skroz uz reku, ali i put, pretvarajući pritom dosadnu ravnicu u neskavidašnju sliku obogaćenu nostalgičnim mirisom stare vojvođanske ravnice sa početka prošlog veka. Ne znam hoće li neko pronaći na ovim stranicama i fotografijama sebi motiv da dođe u Titel, ali meni odavno pozivnica ne treba...tu sam kad god ga se zaželim...na pedesetak kilometara je od Beograda...sat vremena nepunih...baš kao i od Zrenjanina...i baš kao i od Novog Sada.
Smiren, prijatan, sklupčan uz Tisu podno svoga Brega...
Нема коментара:
Постави коментар