Kalvarija. Tako su meštani nazvali svoje brdo raspeća, dakako, poput mnogih drugih.
Ne, nije reč o Golgoti, već o jednoj posve lokalnoj Kalvariji, jednom uzvišenju sa koga se nekada mogao videti čitav svet koji je tada čoveku bio potreban.
Vreme je učinilo svoje, te danas za pametnog čoveka ne postoji vrh sa koga se može videti čitav svet koji mu je potreban, ali samo jedan pogled uzbrdo, učiniće da posmatrač shvati zašto je to baš Kalvarija.
Da, samo jedan pogled odozdo, na mesto koje krije nebrojene poglede odozgo.
No, pogled dolazi na kraju. Pogled je zapravo najlepši deo onoga, što predstavlja najlepši deo geografske celine znane kao Titelski breg, a priča o najlepšem delu počinje nekim drugim stranicama.
Te stranice sežu duboko u prošlost.
Mistični slojevi brega i brda koje se naziva Kalvarijom, otkrivaju nam brojne stranice istorije.
A pre stranica istorije, tu su i stranice praistorije, jer od tada potiču prva naselja na ovom mestu.
O, da. Od neolita, preko sarmatskih naseobina, pa sve do kasnog srednjevekovnog utvrđenog grada, ali i manastira zaštićenog zidinama na čijim ostacima danas funkcioniše ovaj velelepni vidikovac, ovde se živelo, i sve u svemu, Titel je zato jedno od najstarijih naselja u Vojvodini.
I baš sa ovog mesta pruža se veličanstven pogled ka Slankamenu i bregu nad njim.
No već na drugu stranu okrenuta glava uočiće obrise Belog blata i jezera oko njega, ali i Carske bare, i možda čak i dalje, po vedrom danu, sve do samog Zrenjanina.
Moćno deluje, poput kakvog čuvara svog mirnog grada, ovaj veličanstveni breg...
Pa ipak, nisam siguran da sam pojasnio šta bi to bila Kalvarija i Titelski breg.
Dešava se to, ponese me misao, i posegne daleko negde unazad, a moja reč meandrira negde između trenutne impresije i nekih pradavnih vremena, dok na kraju ne shvatim da sam ostao dužan upravo ono zbog čega sam i napravio ovaj članak. Da pojasnim šta je tačno titelska Kalvarija.
Danas smo već sigurni da je u pitanju park. Izletište.
Zaljubljivalište. Ne, ne znam postoji li takva reč u rečniku, ali siguran sam da na ovom mestu zrači na gotovo svakom koraku. I pored kakvog zaljubljenog para, i pored onih stidljivijih koji se ne usude da sednu na neku od onih klupa različitog kapaciteta. Onih klupi na koju sednu dva tela, ali ustane jedno srce sa nje...
Da, zaljubljivalište. Zbog svakog selfija koji dvoje zaljubljenih ovde naprave, u nadi da će dobiti na vremenu dok ne smisle kako da kažu onom drugom, baš one reči toliko teške za izgovor, da bi ih lakše na stranom jeziku rekli...
Ili zbog onih slika kada samo glava sa osmehom izviri iza zidova kapelice, a osmeh zaseni sve one vekove koji su formirali ovo brdo iznad Titela, lesom koji su vetar i moćna Tisa gomilali od pradoba, stvarajući najveću i najznačajniju lesnu zaravan u ovom delu sveta, zaštićenu moćnim bedemom koji danas znamo kao Titelski breg. Da, nekome je taj osmeh ili uzdah značajniji od svega drugog, a možda čak i od jednog od najlepših pogleda na ravnicu pred kojim sam se u životu poklonio.
I ne samo na ravnicu.
Već i na reke. Kalvarija je brdo nad titelskom plažom, ali i taman nasuprot ušća Begeja u Tisu. Brdo na kome vekovima meštani sahranjuju svoje na lokalnom groblju, a možda je ovo i pravo mesto za to, jer sam pogled na bilo koju stranu sa Kalvarije, one žive podseti da imaju za šta živeti.
One zaljubljene podseti da moraju nekako da prevale one teške reči preko usana pre nego što se krenu spuštati stazom nazad u grad.
One nostalgične da uvek mogu da se popnu ovde po novu dozu optimizma, i da ovde isprate ili pak dočekaju neko sunce, nekog od dana kada im najviše zatreba.
I one radoznale da podseti da se pod krajem duge za kojim jure, zaista nalazi ćup sa blagom, a ko bude umeo da ga otvori, možda shvati da je ovakav pogled upravo blago za kojim najčešće u životu jurimo, nemajući pojma...da, nemajući pojma o blagu.
Jer, kako inače spoznati da blago koje tražimo zaista mogu biti potiski pašnjaci oko Loka, sa živopisnim stadima i đermom, ili tek obično a u suštini veoma posebno hranilište za ptice nastalo od stare ciglane, ili Veliki Surduk kao prirodna učionica za paleontologe koji ga zbog njegovih zapisa u vidu slojeva lesa u prirodnom porečnom preseku, nazivaju Svedok brdom.
Da, sve je ovo Titelski breg, a najlepša i najviša tačka je Kalvarija sa koje se, kada se zagledaš dovoljno daleko i duboko u Tisu, može da se vidi carstvo nemilosrdnog Atile Biča Božijeg pod brojnim čadorima širom poljane, ali i brojne borbene šajke u kojima su junaci naoružani neustrašivošću pre svega, plovili u odbrani granice pred nadirućom turskom silom, ne znajući da će jednog dana biti prozvani šajkašima, a njihove borbene kape šajkačama, ili da će se jedno obližnje mesto jednom zvati po njima.
Tisa zna, samo je treba pitati. Pitati onim dubokim i dalekim pogledom koji se dounedogled pruža sa Kalvarije...
Prelepo
ОдговориИзбриши