Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

петак, 15. октобар 2010.

Objektivom po Srbiji - Bečej, biser sa istorijom na obali Tise

Nekada davno, pre Drugog Svetskog rata, na obali Tise beše poznato jedno mesto po više osnova. Da li zbog tadašnje politike i pokušaja izbegavanja visokih dažbina koje su u to doba plaćale varoši i gradovi, ili zbog nečeg drugog, tek Bečej je bio najveće selo Kraljevine Jugoslavije. Naravno, neko selo sigurno mora biti najveće, nema sumnje, ali intriga je u tome da je u to doba na teritoriji Vojvodine postojalo samo pet gimnazija, a jedna od njih je bila i Državna gimnazija u Bečeju. U najvećem selu? Eh...to nikako nije mogla biti odlika jednog sela u to doba a - bila je.

Danas je to pravi gradić na obali Tise koji je centar istoimene opštine. Na samoj obali se, pored sportskog centra i hotela, smestio i sjajan kej, šetalište u stilu malog izletišta podno čijeg bedema je organizovana i gradska plaža ali i marina za čamce, splavove ili brodove-restorane i uglavnom dosta toga što obogaćuje društveni život. Ipak, putnik koji nabasa na ovu predivnu varošicu najpre će ostati fasciniran prekrasnim trgom na kome su u jedinstvenoj simbiozi sebi mesto pronašle Gradska kuća, Crkve sa arhitekturom raznih stilova, srednje škole ali i savremeniji spomenici...naprosto jedan ovakav trg ne dozvoljava da odete sa njega a da pritom niste potpuno impersionirani te da se u toj impresiji ne okrećete stalno tragajući za još nekim neuobičajenim detaljom koji bi se mogao skrivati verovatno samo na ovom od svih trgova.











Zanimljivo je da se u gradiću uglavnom ne menja mnogo broj stanovnika, je još zanimljiviji detalj iz njegove istorije vezan za - vojsku. Naime, svojevremeno je u ovom mestu bio stacioniran biciklistički puk!
Kada ovo čovek zna, sasvim drugačije posmatra te ulice koje se seku pod pravim uglom, u topografiji u kojoj uglavnom dominiraju trotoari kao najviše kote i gde nema nikakvih uzbrdica ili nizbrdica. Može li se pametnije stacionirati jedna takva jedinica a da pritom ostane efikasna i mobilna? Teško.

Spomenici ranijim vremenima deo su lepote varoši kojom ona zrači kuda god se čovek okrene. Spomenik Starom kralju Petru u jesen kao da obuče svoje svečano ruho, toliko ga jesen uspe dekorisati da mu praktično doda nedostajuće boje ne bi li ga učinio vernijim. Svesno - malo je verovatno, ali sjajno u svakom slučaju.






2 коментара:

  1. Covek stalno tezi da spozna sto vise i svojoj masti pusta na volju, a ona ga vodi daleko po "belom svetu", ne uvidjajuci kako je pred kucnim pragom toliko vrednog sto ceka da se otkrije.
    Nikad nisam bio u Beceju, hvala ti na prelepom fotografskom izletu!!!
    Pozdrav Bole

    ОдговориИзбриши
  2. Bole, vodicu Te ovako virtuelno svuda kuda sam isao, budi mi bez brige, a ako nekada bude prilike da zajednicki organizujemo foto-setnju, gde ce nam biti kraj :)

    ОдговориИзбриши