Kada čovek krene uzvodno Savom od Beograda, čekaju ga interesantni motivi za slikanje sa obe obale. Na desnoj obali naići ćemo na interesantne motive ostružničkih splavova i kućica pored vode, zatim polušeretski nakrivljene kuće na Umci (znate onaj oglas sa vrha klizišta - Prodajem kuću na Umci, malo prešla), bombardovanjem razvaljenu fabriku u Bariču, Obrenovac, Skelu, Ušće, ogromnog zagađivača TENT (Termo elektrana N.Tesla u prevodu), parče Debrca i najavu Prova, ali svakako je da do prave urbane atmosfere nećemo stići ne pružimo li se josš korak dalje...tik iza spomenika Mišarskoj bici, na desnoj obali Save zalegao lenjo Šabac i - ne mrda.
Ko, šta, kome, čemu, ali ne može se poreći da u Šapcu ima svega što treba jednoj svetskoj kladionici. Svakodnevno se čovek može kladiti da li mu je auto legalan ili nije, zatim hoće li mu oduzeti auto u prvoj ili drugoj polovini godine, pa onda neko vezano klađenje - da li će posle oduzimanja i sam da završi u policiji ni kriv ni dužan (to mu dođe valjda kao iz keca u X ) i tome slično. Kanda postoje za sve vrste klađenja, dobre partije i izazovi.
Elem, ako nekim slučajem nemamo ama baš nikakve veze sa vozilima iz Šapca (a to čovek uglavnom ne zna, odnosno sazna na bolan način neretko), onda deluje da Šabac i nije neka interesantna destinacija. Da li je baš tako?
Pokušaću u par fotkica da dočaram kako to izgleda kada čovek nema problema iz prvih pasusa a ipak se nekim čudom obreo u Šapcu na Savi...makar i da se samo seti kako je nekad voleo, jelte...
Naravno, nije uvek bilo takvih motiva za klađenje kada je Šabac u pitanju. Nekada su se tu odigravale neke od najznačajnijih borbi Prvog srpskog ustanka, zatim se nedaleko odatle odigrala i bitka u kojoj su prvi put Saveznici potukli Centralne sile u Prvom svetskom...ali nekada je to bio i grad koji je najskuplje plaćao ceh tih uspeha. Grad je to, ipak prepun istorije.
O tome da grad ima dušu, svedoči i arhitektura, neka ranija koja se nastoji uklopiti sa ovom novijom, savremenijom....kako i koliko uspeva to uklapanje, svako za sebe može da proceni.
Da, šetnja gradom deluje kao šetnja istorijom, tu nema sumnje. Ipak, to nikako ne uspeva umanjiti osećaj da je reč o gradu koji teži da se razvije u svakom pogledu...gradu koji je zaslužio svoj Metro koji je i dobio neki dan. Nisam siguran da je Metro adekvatno priznanje jednom gradu ali jeste njegovoj težnji ka razvoju. Zato - Metro.
Zinat, sto bi rekó jedan moj drugar
Deo teksta i fotografija može se pronaći na:
http://pcfoto.biz/digitalnifotoaparati/index.php
Nešto kao reč dobrodošlice...
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.
Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.
Претражи овај блог
Пратиоци
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар