Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

четвртак, 14. октобар 2010.

Objektivom po Srbiji - Palićko jezero, najbliže more od Beograda...

Dvestotinjak kilometara i nije predaleko možda, a možda ipak jeste. Zavisi od mnogo čega. Na primer, ovde baš zavisi od puta. Malo je reći da je autoput od Beograda do Palića dosadan. a dosadan je užasno...ne, kada je ovaj put u pitanju, mora se reći da na trenutke deluje gotovo toliko dosadno, da kad bi čovek bio iole nesiguran šta ga čeka na kraju puta, odustao bi već kod prve naplatne rampe.

E, to što čeka na kraju je ono što menja tok ove priče. Na kraju tog puta nalazi se naše najveće  prirodno jezero. Za nas starije koji smo nekada davno imali daleko više prirodnih jezera i to tolikih da Palić gotovo da se nije primećivao, za nas je ovo i poslednje prirodno jezero u zemlji. Skupila nam se zemlja, proredila se jezera, pa tim pre ovo jezero sada dobija na značaju.

Subotica, velik i lep grad, ne može ostati nepomenuta kada se priča o Paliću, ali to je toliko lep grad da ću mu posvetiti poseban prostor kasnije, a sada možemo videti tek nekoliko fotografija kao uvod u priču o našem poslednjem prirodnom jezeru.





Može se videti svašta, ali uglavnom na - biciklu. Neverovatno je kako taj bicikl može postati savršeno porodično, ali i teretno vozilo. Kako?
Treba zaboraviti sve viceve o Kinezima i biciklima, ovaj dvotočkaš tek u Subotici otkriva svoje tajne mogućnosti i talente.




Naravno, što bi rekli na reklami - i to nije sve!

Može se u Subotici svašta, i voziti i ploviti i leteti...kako, to samo Subotičani znaju :)



Sad, pitanje je da li je i svetske produkcijske kuće privukao ovaj grad, ali sasvim je sigurno da se izvesne sličnosti mogu pronaći i u džinglu internacionalne kuće Fox, na kanalu Fox Crime...slična građevina se vrti čitavu noć, ako se slučajno probudite od neke polunesnosne zubobolje i pokušate uz pomoć ovog kanala da dočekate jutro, upamtićete ovu građevinu:



Doduše, ako svratite do Subotice upamtićete zapravo sve drugo, ali...treba svratiti. Noć ili dan, uglavnom je svejedno.






I kako polako odlazimo iz Subotice, sve nam se više približava miris jedne velike vode, gotovo nepreglednog vodenog prostranstva kome se ipak vidi druga obala, ali toliko u daljini, da se svaki put zapitam jedno-te-isto: koliko li je Balatonsko jezero onda?
Do Balatona će proći još meseci, a možda i godina, pa tek onda kilometara, tako da se brzo vratim na ovo naše poslednje prirodno jezero i uživam u njemu...a itekako se ima u čemu uživati.










Jezero oko koga treba napraviti čak 17 kilometara da bi ga se obišlo, svoje turističke korene vuče još sa polovine devetnaestog veka, dok na samom početku dvadesetog veka dobija barokno ruho koje ga svrstava u rang sa najpoznatijim evropskim letovalištima. Danas je to i centar velike međunarodne filmske manifestacije, ali i značajan sportski centar, dok su svi ti sadržaji i objekti uzajamno povezani sjajnim parkom obogaćenim veoma lepim skulpturama ali i sličnim obeležjima visokog nivoa jedne kulture održavanja parkova. Na mojim fotografijama nije moguće videti još uvek ovo jezero u njegovom punom sjaju, ali srećom, na fotografijama lokalnog sjajnog fotografa Marinovića, sa čijih sam slika već učio, a tek se zapravo na to i spremam ( http://www.marinowski.com/blog/ ).

Naravno, kako to uvek bude, još jedan okret za kraj, par škljocanja i lagano krećemo nazad. Čeka nas dug i dosadan put. Ovaj put ne žurim da vidim jezero, već da pogledam šta sam to uspeo uslikati...








1 коментар: