Objektivom po Srbiji - Negotin, putem vina, herojstva, muzičkih rukoveti i naučnog genija

Prve hidroelektrane u Srbiji neko je morao izgraditi, zar ne, ali ostaje pitanje da li je neko morao da skoro 300 kilometara pređe i da stigne u Beograd ne bi li mu osvetlio ulice električnom strujom umesto predlaganim gasom. Jedan veliki fizičar i neimar hidrocentrala u Srbiji, Đorđe Stanojević, uputio se upravo iz Negotina u Beograd da ga - osvetli. Beograd i danas svetli koristeći električnu struju, a na drugom kraju tog tristakilometarskog puta šćućurila se priča o velikom fizičaru. Prepričavaju je Negotinci zajedno sa pričom o ne manje genijalnom kompozitoru Stevanu Mokranjcu koji je posvetio jedne od svojih Rukoveti i heroju Prvog srpskog ustanka, Hajduk Veljku. Trojica velikana poteklih sa Negotinskih prostora, deo su izazova u kome treba stići u ovu prelepu varošicu, uživati u prirodnim lepotama Krajine, u domaćim specijalitetima za jelo kakvi su, recimo, sprža ili belmož, a sve to zaliti nadaleko čuvenim vinom sa negotinskih obronaka.

Nekoga to privuče pa dođe, nekoga ne privuče, ali jedno je sigurno: ko god da je došao, pokajao se nije. Konačno, u Negotinu sam jeo pečenu ovčetinu toliko ukusnu, da sam je mogao svrstati baraban uz sve druge vrste mesa koje sam do sada probao, pa da se ravnopravno bori za titulu najboljeg. U konkurenciji sa mladom prasetinom, jagnjetinom na kajmaku, teletinom ispod sača ili krvavim biftekom zaista je teško boriti se, ali bez imalo rezerve ja tu ovčetinu koju sam probao u Negotinu mirne duše kvalifikujem u takvu konkurenciju.

A šta ima da se vidi pritom, o tome možemo samo kroz fotografije.

Gradićem dominira veliko šetalište oko koga su skoncentrisane sve važnije institucije, ali i spomenici, park i svi oni sadržaji u kojima uživaju Negotinci i na njih su ponosni. U neposrednoj blizini grada nalaze se i čuvena vinarska sela sa dugom tradicijom vinarstva, koja potiče i seže iz daleke Francuske, ali taj živopisni negotinski brend moram posebno da pokažem u priči o Rajačkim Pimnicama. Sa druge strane i ogroman kompleks Hidrocentrale Đerdap II apsolutno zaslužuje svoju priču, pa će u ovom postu biti moguće videti samo slike grada, ali to ne znači da će to biti manje interesantna fotošetnja ovim delom Srbije. Uostalom, fotografije su tu pa neka svako za sebe proceni.

Danas će poznavaoci prilika reći da je Negotin gastarbajterski grad koji izumire. Verovatno da to nije netačan pogled na stvari, te u tom smislu i Negotin deli sudbinu istočne Srbije. Ipak, u samom gradu to teško da će namernik primetiti. Gradić živi svojim stalnim ritmom i prilično uverljivo igra ulogu samozadovoljnog mesta. Poslednjih godina je prilično uočljiv trud da se Negotin predstavi turistima i to na više polja. U svakom slučaju, i zbog mojih prijatelja iz Negotina kojima od sveg srca posvećujem ovu stranicu Bloga, ali i zbog samog Negotina u celini, ja uvek uživam danima unapred u ideji da ću skoknuti do Negotina i provesti tamo neko vreme. Posle tri decenije na motoru, zaista ne volim preterano da vozim noću ali se više i ne sećam kada me to Negotin nije toliko uspeo zadržati da se iz njega ne vratim već po debelom mraku...osim kada sam noćio u njemu.

Posvećeno mojim dobrim prijateljima, znaće već Oni...