Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

среда, 09. мај 2012.

Objektivom po Srbiji - Radul begov konak u Zaječaru, kako se gradilo u prošlosti

Pojmovi po kojima se sećam: Zaječar, muzej, Radul-beg, Turska vlast, Negotinska krajina...

Iako uz veoma malo truda čovek danas zaista može pronaći primere nekadašnje gradnje, postoje neke građevine koje pored dokumentovanja nekadašnjeg načina i kvaliteta gradnje znaju da pruže i još ponešto namerniku. U samom centru Zaječara, kuća jednog bogatog trgovca Radula upravo je jedno takvo zdanje. Ovaj trgovac je nije zidao, već je po oslobođenju od Turske vlasti u Negotinskoj krajini otkupio kuću od prethodnih vlasnika, Turaka. Smatra se da je kuća sagrađena krajem osamnaestog veka i da je jedan od očitijih primera orijentalne gradnje i jednostavnosti, a opet i gracioznosti tadašnjeg načina života. Postoji jedan zapis u kome se opisuje omanja varošica Zaječar u kome postoji oko 150 kuća i jedan turski čardak sa uloggom svojevrsnog svratišta čiji se opis u potpunosti poklapa sa izgledom ovog Konaka.


Na gornjem spratu nalazi se stalna postavka koja dokumentuje stil života i uređenja enterijera onog doba, dok se prizemlje koristi kao izložbeni prostor za razne postavke. Iako neveliko zdanje, njegov obilazak je sjajno utrošenih pola sata, a možda i jače, za svakoga ko je sposoban da za to vreme oseti dah nekih prošlih vremena, dah dovoljno blizak običnom čoveku i običnom životu.

















Нема коментара:

Постави коментар