Pojmovi po kojima se sećam: Zaječar, muzej, Radul-beg, Turska vlast, Negotinska krajina...
Iako uz veoma malo truda čovek danas zaista može pronaći primere nekadašnje gradnje, postoje neke građevine koje pored dokumentovanja nekadašnjeg načina i kvaliteta gradnje znaju da pruže i još ponešto namerniku. U samom centru Zaječara, kuća jednog bogatog trgovca Radula upravo je jedno takvo zdanje. Ovaj trgovac je nije zidao, već je po oslobođenju od Turske vlasti u Negotinskoj krajini otkupio kuću od prethodnih vlasnika, Turaka. Smatra se da je kuća sagrađena krajem osamnaestog veka i da je jedan od očitijih primera orijentalne gradnje i jednostavnosti, a opet i gracioznosti tadašnjeg načina života. Postoji jedan zapis u kome se opisuje omanja varošica Zaječar u kome postoji oko 150 kuća i jedan turski čardak sa ulogom svojevrsnog svratišta čiji se opis u potpunosti poklapa sa izgledom ovog Konaka.
Iako uz veoma malo truda čovek danas zaista može pronaći primere nekadašnje gradnje, postoje neke građevine koje pored dokumentovanja nekadašnjeg načina i kvaliteta gradnje znaju da pruže i još ponešto namerniku. U samom centru Zaječara, kuća jednog bogatog trgovca Radula upravo je jedno takvo zdanje. Ovaj trgovac je nije zidao, već je po oslobođenju od Turske vlasti u Negotinskoj krajini otkupio kuću od prethodnih vlasnika, Turaka. Smatra se da je kuća sagrađena krajem osamnaestog veka i da je jedan od očitijih primera orijentalne gradnje i jednostavnosti, a opet i gracioznosti tadašnjeg načina života. Postoji jedan zapis u kome se opisuje omanja varošica Zaječar u kome postoji oko 150 kuća i jedan turski čardak sa ulogom svojevrsnog svratišta čiji se opis u potpunosti poklapa sa izgledom ovog Konaka.
Danas u centru grada možemo videti kako je to nekada bilo, i to nekada u jednom reprezentativnom ambijentu...ili, kako je nekada živela vlastela, odnosno tursko plemstvo.
Iako nije celokupan pogled na tadašnji život, značajno je znati i to.
Koliko se maksimalno moglo nekada.
Možda nema komfora, ali zaista sve odiše svojevrsnim vlastelinskim duhom.
Danas bismo to možda zvali i minimalizmom čak, makar pojedine enterijere, ali i takvi, svi ambijenti upravo tako deluju na posmatrača.
Na gornjem spratu nalazi se stalna postavka koja dokumentuje stil života i uređenja enterijera onog doba, dok se prizemlje koristi kao izložbeni prostor za razne postavke. Iako neveliko zdanje, njegov obilazak je sjajno utrošenih pola sata, a možda i jače, za svakoga ko je sposoban da za to vreme oseti dah nekih prošlih vremena, dah dovoljno blizak običnom čoveku i običnom životu.
Na gornjem spratu nalazi se stalna postavka koja dokumentuje stil života i uređenja enterijera onog doba, dok se prizemlje koristi kao izložbeni prostor za razne postavke. Iako neveliko zdanje, njegov obilazak je sjajno utrošenih pola sata, a možda i jače, za svakoga ko je sposoban da za to vreme oseti dah nekih prošlih vremena, dah dovoljno blizak običnom čoveku i običnom životu.
Нема коментара:
Постави коментар