Kada bi nekog prosečnog Nemca usred njegove zemlje pitali zna li za Selters banju, većina autentičnih stanovnika bi rekla da zna, naravno, samo što se izgovara Zelters, a ne Selters.
I, da, složiće se sa nama da je to banja blizu glavnog grada, ali bi nas i tu ispravio, jer Bon decenijama nije više glavni grad Nemačke....i, tu bi već postalo jasno da nekome od nas nije jasno o čemu to pričamo.
Uz navedene korekcije, Nemac bi zaista bio u pravu, pozivajući se na svoju, nemačku banju, nemajući pojma da je banja za koju smo mi pitali, zapravo jeste Selters, i jeste blizu našeg glavnog grada, tačnije -
Beograda.
Pa, o čemu se onda radi?
Radi se o priči koja je počela krajem pretprošlog veka, u sam sumrak devetnaestog veka, kada su u neposrednoj blizini Mladenovca sa jedne, i padinama Kosmaja sa druge strane, iskopani prvi bunari iz kojih je potekla topla i slana voda, koja je istog momenta postala interesantna, te kao takva poslata na brojne analize.
Sastav vode pokazaće se lekovitim i blagodarnim, sličan sastavu već afirmisanih banja u Nemačkoj, Francuskoj i Češkoj, ali najsličniji će, analize će reći, sastavu vode u banji Zelters (Selters), i tako se ta priča o imenu, privela svom epilogu.
Najverovatnije iz marketinških razloga, područje koje će postati današnja banja, biće nazvano upravo imenom već poznate nemačke banje - Selters.
Banja nije odmah to i postala, i morala je sačekati da jedan lokalni doktor proda veoma vredno industrijsko nasleđe, te da upravo taj novac investira u pansion sa tridesetak ležaja.
Banjski turizam time je začet u banji nadomak Mladenovca, tadašnje varošice do koje se dolazilo peške bez preteranog napora.
Ipak, pravi zamah počinje tek nakon Prvog svetskog rata, kada do tada mali broj uglavnom reumatičnih posetilaca, proširenjima u lečilišnim kapacitetima, a pre svega kadama sa toplom vodom, broj posetilaca i korisnika Banje, premašuje i broj stanovnika u varoši.
Beleže se čak i komercijalni uspesi sa prodajom vode koja se flašira i plasira na raznim tržištima pod svojim brendom, dok se u samoj Banji prodaje po ceni od jednog dinara.
Teško je danas odrediti paritete, ali spram mojih ličnih saznanja, bez obzira što je i tadašnji dinar znao vredeti manje ili više u zavisnosti od vremena koje ciljamo, dinar za litar vode bila je apsolutno karakteristika premijum proizvoda.
Nisam siguran da li postoje i podaci o količini prodavane vode, ali nekako taj podatak ne bi mnogo pomerao ulevo ili udesno istorijsku vertikalu uspona ove banje.
Iako Banja nije dosegla ni približno slavu poznatijih banja u Srbiji, prostor za širenje je definitivno postojao, a na gotovo eksplozivni razvoj koji će uslediti sedamdesetih godina prošlog veka, ključno će uticati dva elementa.
Prvi je nesumnjivo nagli porast broja stanovnika
Beograda u tom periodu kada je prestonica agresivno kidisala na svoj prvi milion, i odakle je sama Banja zbog svoje blizine generisala najviše svojih korisnika.
Upravo tu činjenicu je sagledao i državni medicinski aparat preko svojih tela za lečenje i rehabilitaciju, i vodeći se tom idejom, uplivao u samu Banju kupovinom svih objekata u kompleksu, a zatim i izgradnjom novih, savremenih kapaciteta, što predstavlja onaj drugi element koji je zakovao Selters banju na kartu banjskih lečilišta, ali i turističkih destinacija kod nas.
Vremenom, banja se specijalizovala za brojne rehabilitacione aktivnosti i postala čuvena čak po svojoj uspešnosti, naročito u fizioterapeutskom domenu.
Banja danas nudi pored lečilišnih, i deo turističkih ležajeva jer sam kompleks danas nudi daleko više nego ranije. Naime, pre desetak godina pokreće se i priča o bazenskom kompleksu sastavljenom od velikog i dečijeg bazena sa pratećim sadržajima, ali kompleksa sportskih terena i teretana na otvorenom, čime se ponuda uvećala u odnosu na standardnu dotadašnju vezanu za staze za šetnju u šumskom ambijentu parka u sklopu kompleksa, kao i rehabilitacione i lečilišne kapacitete.
Pritom nije nevažno spomenuti tradicionalnu likovnu koloniju kroz koju se ovde predstavilo dosta mladih, ali i poznatih i već afirmisanih slikara u prethodnim decenijama, a kapaciteti za kulturna dešavanja oličeni u hotelskoj sali i izložbenim prostorom sa koncertnim klavirom, danas su domaćini i brojnim dešavanjima, od izložbi do koncerata.
Širenje banjskih sadržaja zapravo nije ugrozilo i danas neoprezno i neretko zapostavljen faktor parkinga za vozila, i taj prostor ne samo da nije narušen, već u najvećem broju dana, deluje kao dovoljan svojom pozicijom i kapacitetom.Upravo taj parking prostor je, prema mom ličnom mišljenju, još jedan od oslonaca današnjeg razvoja banje, jer sabirajući ponudu ležajeva u lečilišnom i turističkom delu kompleksa, dolazimo do brojke od pet stotina, a približno toj brojki, ovde radi i toliki broj zaposlenih.
Logistički je to veliki izazov, posebno kada se uzmu u obzir i posete pacijentima, te posete bazenima u špicevima, a adekvatan parking prostor se podrazumeva kao jedan od nosilaca u borbi sa tim izazovom.
Banja je lepa, ispunjena je sadržajima, u lečilišnom smislu je savremena i kadrovski odlično podržana.
Pa ipak, neke euforije nema.
Nevelik kompleks koji je za sada izuzetno dobro iskorišćen, treba posmatrati u skladu sa svojim prednostima i ograničenjima. Blizina Beograda je jedan od najvećih pluseva, kao i broj ponuđenih sadržaja, ukoliko nas samo turistička radoznalost povuće na ovu stranu.
Ambijent nas neće oboriti s nogu kako bi to učinila recimo Ribarska banja ili Banja Koviljača, a nećemo se ni naći u urbanom okruženju kakvo krasi Vrnjačku i Soko banju.
Slobodne izvore i bazene kakve možemo naći u recimo Lukovskoj banji, ovde nećemo naći, i sasvim je sigurno da ponuđena park šuma nije na nivou Bukovičke banje tridesetak kilometara dalje smeštene.
Pa ipak, banja nije odsečena i relativno izolovana poput Banje Junaković na primer, već je daleko bliža urbanom ambijentu i podršci i kroz tih nekoliko paralela, možda sam i uspeo da što realnije predstavim jednu od banja u koju uvek pre želim da želim da dođem, nego da moram da dođem 😀
Sve što nisam uspeo da rečima pokažem, ponudiću na fotografijama koje slede, pa tako možemo da se upoznamo sa ovom banjom za one koji to već nisu do sada imali priliku, ali i da se podsetimo, za one koji su banjskim stazama već brojali svoje korake...
Нема коментара:
Постави коментар