Višedecenijsko nije neka pretenciozna reč, već je u ovom slučaju tačna.
Više decenija u raznim oblicima, Gostoljublje kao etno domaćinstvo turističkog i ugostiteljskog tipa, gradi tu svoju slavu, i ne samo da opstaje, već se i nadograđuje, i to na bitno različite načine.
A koji su to bitno različiti načini, jedan je od mojih ličnih motiva kao autora ovog članka, da predstavim ovo etno domaćinstvo na svojim stranicama.
Konkretno, pored onih klasičnih nadogradnji ubacivanjem nekih novih fizičkih sadržaja u ponudu koji u načelu obeležavaju evoluciju kompleksnih turističkih ponuda, ovde se radilo i na drugim planovima.
Velika stvar i, prema meni, nezamenjiva osnova za promene i nadogradnje jeste činjenica da je reč o porodičnom poslu, te potencijalnom prenosu ideje i upravljanja sa generacije na generaciju.
Jer, pre svega, reč je o nadogradnji u određenju prema gostima. A to je nekako i najteže, ne samo za realizovati, već i za razumeti, a potom i prihvatiti...
I, ako je u turističkoj ponudi i danas teško nekome objasniti kako to neko etno domaćinstvo treba da ima bazen, daleko je teže objasniti da savremeni gosti žele komfor kamufliran u rustikalnom okruženju.
Nažalost, spremnost na privid naterao je domaću etno turističku ponudu da se opredeli za kompromise ili....ispadanje sa liste ponude jer oni gosti koji žele autentičnost bez kompromisa, dovoljno su retki da bi mogli da ekonomski isprate danas njihov opstanak.
Kompromis je ono što neminovno mora da karakteriše uslužne delatnosti, ali kada je u pitanju etno prefiks, tanka je granica preko koje kada se iskorači, nestaje i suština takve vrste ponude, kako to karakteriše etno turizam.
Pa ipak, Gostoljublje je primer odlično izbalansiranog tog problema savremenog turizma.
Videti peć na drva je jedno, ali zagrejati se zimi sa takvom peći je neštno sasvim drugo.
Slično je i sa promajom i klima uređajem leti, a posebno ako bismo stavili internet i neku knjigu za čitanje u njenom fizičkom obliku, na savremene terazije. Tu je odmah jasno koji bi tas prevagnuo...ali, u Gostoljublju su odlučili da autentičnost očuvaju na dva načina. Vajati u koje se smesti gost imaju vizuelni izgled blizak autentičnom, ali sa dovoljno komfora da bi se i boravilo u jednom takvom vajatu, uključiv i opremljenost iznutra. I upravo ta unutrašnjost koja bi trebala da zaokruži autentičnost jednog života na selu u šta uvid treba da ponudi i etno domaćinstvo, ta unutrašnjost je smeštena u muzejsku postavku koju su ovde domaćini napravili u zasebnom objektu.
Dakle, jedan sasvim uspešan kompromis!
Kako naglašavaju domaćini ovde, na obroncima Maljena, dovoljno daleko od svih urbanih centara, a dovoljno blizu i Kosjerića i Divčibara, da bi uspešno prikazali neke od najlepših predela naše zemlje, prilagodili su se savremenim potrebama i preferencija gostiju, težeći da ostanu pri svom cilju prikaza života na selu, ali kroz prizmu savremenih gostiju.
Da bi to uspeli, ponudu su diverzifikovali na vajate koji su kombinovanog tipa, većina su solo, za jednu porodicu, ali ima i kompleksnije ponude, sa tri smeštajne jedinice, ali sa dovoljno prostora oko svakog od tih vajata da ga se može doživeti i kao svoje dvorište za bezbrižnu igru dece ili samo ispijanje pića na tremu pred vajatom.
Drugačiji pristup imaju u centralnoj kući gde je i restoran sa sve terasom za nekoliko desetina gostiju.
Sve manje mesa na trpezi, i to je takođe jedan od izazova savremenog ugostiteljstva.
Šta ponuditi u ambijentu u kome je osnova kulinarstva tradicionalno meso?
A opet, moraš...razni su razlozi, od verskih do novijih, pre svega vegetarijanskih, pa sve do činjenice da ljudi danas posvećuju više pažnje svom zdravlju, uključiv i ishranu kao alat za bolje zdravlje.
Smišljaj sada...pa prepravljaj jelovnike, prilagođavaj, spremaj i serviraj....izazov je to ogroman.
Naizgled nije teško, ali uopšte nije tako.
U nekom poslovnom ambijentu sa čisto ekonomskog stanovista vođenom, angažuješ kuvara koji sprema specijalno ovo ili ono, ali kada vodiš porodično domaćinstvo, teže je.
Prilagodi se, ali i održi kvalitet, to je onaj pravi izazov.
I, tu se ne završava to uspešno prilagođavanje.
Etno domaćinstvo prema svojoj definiciji nema savremenu arhitekturu i luksuz, ali zahtevni gosti koji baš tako nešto žele, neće ostati prikraćeni za sve ostalo što se ovde nudi, jer i za njih postoji, iako fizički izdvojena, i luksuzna vila sazidana na pogledima, sve lepšim od lepšeg.
Naravno, dečiji sadržaji na selu, savremeno dete ne bi okupirali sveukupno ni pola sata, jer takva su vremena danas. I baš iz tog razloga, domaćini iz Gostoljublja odlučili su da prilagode sadržaje tako da oni budu svojevrsna poveznica između zabave nekadašnjeg i današnjeg deteta, uključujući u to i određene zanimacije i radove na selu, makar u pokaznom, odnosno radioničkom smislu.
Deca se mogu pored kupanja u bazenu i zabavljanju na neobičnom i dopadljivom mobilijaru, okušati i u nekim od poljoprivrednih radova koji su sezonski u to vreme dospeli u agendu, ali i obradovati životinjama na farmi koja je prilagođena i posetama, pre svega dece.
Naravno, za one najupornije kojima sa te strane ni roditelji ne mogu više ništa, tu je i internet i televizija te se od oba hektara na koje se prostire ovo etno domaćinstvo, njima dovoljna i samo njihova soba u koju su smešteni.
I tako, evolucija jedne turističke ideje na obroncima Maljena teče već decenijama zapravo, rastući kao i elan u jednoj posvećenoj porodici koja je, istinu govoreći, ipak ovde izgradila na svojoj zemlji jedno malo turističko carstvo...
Нема коментара:
Постави коментар