Težak izbor, svakako.
Odrediti najlepše mesto za odmor u Vojvodini je praktično nemoguće.
I ako je moguće, onda je to individualni izbor, svakom svoj izbor.
Mada, meni je to i dalje nemoguće.
Eh...a težak izbor je odrediti neko mesto u uži krug najlepših mesta za odmor.
Dakle, ono što nije nemoguće već samo - teško.
Tu se negde za mene definitivno našla Banja Junaković.
Rekreaciono medicinski kompleks sa svim obeležjima onog što očekujemo od pojma banja.
I sa mnogim obeležjima onoga što očekujemo od reči - odmor.
Da li je malo zastareo kompleks?
Ma naravno da jeste.
Arhitektonska rešenja sedamdesetih prisutna su na svakom ćošku.
I to ne smeta. Definitivno.
U kompleksu su čak i zasadili 88 stabala pokojnom Doživotnom predsedniku.
I naglasili to posebnim spomen obeležjem.
Eto, toliko je zastareo kompleks.
Samo, to je jedna strana priče...
Druga strana donosi kompleks savremenih bazena, pogled na njih sa terase sobe.
Voda u njima topla. Termalna.
I ako je napolju hladno, ne treba samo skvasiti glavi i treba izaći u bade mantilu i eto ugođaja.
Sjajnog.
Za manje hrabre u takvim danima tu je i zatvoreni bazen. Toplo.
Toplo. Baš toplo.
A okolo šuma za šetnju.
Šetnjom i do nedalekog Apatina.
I tu praktično i počinje priča o onom odmoru iz naslova...
Stilovi uređenja okoline različiti.
Nekome ponešto možda bude ličilo i na kič, ne znam.
Meni nije.
Da, ima malo pomešano antičkog šmeka sa ideološkim rešenjima domaće verzije socijalizma, pa sve to smešteno uz vetrenjaču ili helikopter...onako, izmami osmeh svakako.
Za sjajan vikend, i to produžen.
Svaka preporuka.
Onaj zatvoreni bazen...
i, ona šuma za šetnju...
I ona Banja Junaković kao jedno od najlepših mesta u Vojvodini za mini-odmor.
Odrediti najlepše mesto za odmor u Vojvodini je praktično nemoguće.
I ako je moguće, onda je to individualni izbor, svakom svoj izbor.
Mada, meni je to i dalje nemoguće.
Eh...a težak izbor je odrediti neko mesto u uži krug najlepših mesta za odmor.
Dakle, ono što nije nemoguće već samo - teško.
Tu se negde za mene definitivno našla Banja Junaković.
Rekreaciono medicinski kompleks sa svim obeležjima onog što očekujemo od pojma banja.
I sa mnogim obeležjima onoga što očekujemo od reči - odmor.
Da li je malo zastareo kompleks?
Ma naravno da jeste.
Arhitektonska rešenja sedamdesetih prisutna su na svakom ćošku.
I to ne smeta. Definitivno.
U kompleksu su čak i zasadili 88 stabala pokojnom Doživotnom predsedniku.
I naglasili to posebnim spomen obeležjem.
Eto, toliko je zastareo kompleks.
Samo, to je jedna strana priče...
Druga strana donosi kompleks savremenih bazena, pogled na njih sa terase sobe.
Voda u njima topla. Termalna.
I ako je napolju hladno, ne treba samo skvasiti glavi i treba izaći u bade mantilu i eto ugođaja.
Sjajnog.
Za manje hrabre u takvim danima tu je i zatvoreni bazen. Toplo.
Toplo. Baš toplo.
A okolo šuma za šetnju.
Šetnjom i do nedalekog Apatina.
I tu praktično i počinje priča o onom odmoru iz naslova...
Stilovi uređenja okoline različiti.
Nekome ponešto možda bude ličilo i na kič, ne znam.
Meni nije.
Da, ima malo pomešano antičkog šmeka sa ideološkim rešenjima domaće verzije socijalizma, pa sve to smešteno uz vetrenjaču ili helikopter...onako, izmami osmeh svakako.
Za sjajan vikend, i to produžen.
Svaka preporuka.
Onaj zatvoreni bazen...
i, ona šuma za šetnju...
I ona Banja Junaković kao jedno od najlepših mesta u Vojvodini za mini-odmor.
Нема коментара:
Постави коментар