Masiv planine Jastrebac, nadomak Kruševca, podeljen je na Mali i Veliki, i pejzaži koje nudi odakle god ga gledali, više su nego sjajni.
Možda baš zato i ima smisla naslov u kome sam subjektivno proglasio Ribarsku banju jednim od najlepših banjskih kompleksa, jer je upravo ti predivni pejzaži okružuju.
I, zaokružuju!
I tako je od davnina, izgleda, jer po raznim istraživanjima, ovde su i Rimljani uživali, sudeći po pronađenim ostacima antičke arhitekture iz četvrtog veka.
Srednjevekovni vladar ovih krajeva, Knez Lazar, na više je načina bio vezan za ovu prirodnu lepotu, te je prema legendi, i njegova gospa, Knjeginja Milica, ovde dolazila da svoju lepotu održava.
Ipak, ovde negde na izvorima, prema nekim istraživanjima, ali uglavnom prema legendi, ribari su pecali najbolju pastrmku za svog gospodara, te otud i neobičan naziv - Ribarska banja.
No, ima li tu istine ili ne, verovatno nikada nećemo saznati, ali ono što znamo jeste da su Turci tokom svoje viševekovne okupacije takođe uživali u dobrobitima izvora kojih ima čak šest, ali prava istraživanja, na naučnoj osnovi, kreću tek kad i sva ostala, pod Milošem Obrenovićem, kada on zahteva da se uzorkuju vode iz više današnjih banjskih izvora širom Srbije, te pošalju u Beč na analizu.
I, tu je negde i početak priče o Banji.
Knez Aleksandar Prvi Karađorđević, tokom svoje vladavine podiže i prve banjske objekte, dovodi i lekare ovde na službu, ali ponajviše je promoviše vlastitim interesovanjem za nju. Banja dobija prve, istni za volju skromne i kratkotrajne, ali ipak prve, obrise lečilišta.
I potom ratovi....sa Turcima, u ratovima, sve osim glavnog kupatila spaljeno je i srušeno do temelja.
Zatim opet ispočetka, ali sa nekim savremenijim pristupom, no sve je to bilo nekog sporednog karaktera, ako se tako može reći, i tek kada je novi Kralj Petar Prvi Karađorđević sagledao ono što je njegovom ocu zapalo za oko, počeo je pravi razvoj banje.
Novi objekti, od kojih su neki i danas simbol prepoznatljivosti i aristokratskog duha Banje, nikli su oko kaptiranih izvora mineralne vode, i Banja doživljava prvi, od tri velika procvata koje je do sada imala.
I danas smo tu, eto.
Pred jednom od najlepših srpskih banja, naprosto je podrazumevana improvizovana pijaca, no ova je svakako uređena. Stilizovanih nekoliko kioska za prodaju suvenira i koječega drugog, ambijentalno su se uklopili savršeno u okolinu. I banjsku, i planinsku.
Jer, nešto preko 500 metara nadmorske visine usred šume, je zaista privlačno sa svakog stanovišta, pa zašto onda ne bi uklopili i malo komercijalnog sadržaja, da ne odudara?
I tako nastade pijaca, osavremenjene tezge zajedno sa osavremenjenom Banjom, u njenom trećem dosadašnjem procvatu. Tezge u skladu sa ambijentom. Drvo i suveniri. Savršen sklad za mesto na kome se zapravo traži sve drugo osim sklada, uglavnom...ali itekako može da prija oku.
Odmah uz pijacu, oslonili su se objekti Banje, dok je na ulazu za vozila rampa koja reguliše ulazak i izlazak.
Pešice zapravo i nema kontrole i prepreka. Banja je otvorena za posetioce, i to pre svega ogromnim parkingom, pa onda i svim ostalim, ali se zato i znaju pravila ulaska kolima unutar lečilišnog kompleksa.
I, poput svojevrsne dobrodošlice, odmah na ulazu je otvoreni bazen uz koji bi i mnogo skupljim turističkim kompleksima moglo da se stane na crtu. Pa još i mineralizovana topla voda, kupanje preko cele godine u sistemu otvorenog i zatvorenog bazenskog kompleksa.
Dakako, ovde je reč pre svega o rekreativno zdravstvenim bazenima velikog kapaciteta, ali najbolje od svega je što to nije jedini takav bazenski kompleks, samo je - najbliži ulazu.Onaj dalji je dizajniran po sistemu spojenih bazena, otvorenog i zatvorenog.
No, u šetnji od jednog do drugog bazena, Banja će nam se kitnjasto pokazati i povremeno nam oduzeti dah čak, u svoj svojoj lepoti, ali i kapacitetnosti. Jer, u ovoj banji je na relativno malo prostoru, veoma mnogo toga skoncentrisano, ali postoje i razne staze kroz, i okolo same Banje kojima je užitak proći, jer će nas na gotovo svakom koraku, ponešto prijatno iznenaditi.
Ponekada je to i nekoliko starih česama, ponekada i poneki pogled na Banju sa visine, a nekada i dah šume koja se sa svih strana obrušava na brojne depadanse i smeštajne kapacitete, ali neke od najupečatljivijih stvari, zapravo su na visini. Vidikovac podignut nad samom Banjom, u sklopu koga radi ugostiteljski objekat, nekada restoran sa normalnim radnim vremenom, danas poslastičarnica sa ograničenjima na popodnevni rad.
I hodnik koji vodi ka tom vidikovcu, sav u staklu, na sve strane pruža pogled dok se njime korača.
Takođe, između depadanasa koji su u kaskadnoj nepravilnoj formi raspoređeni, ugnjezdili su se i sportski tereni, ali i staze sa klupama za odmor, a svaka od njih pruža ponovo jedan umirujući pogled sa visine.
Može se reći da je ova banja, vrhunske forme, zasnovana i na vodi i na vazduhu, ali i pogledu.
Modernizovano je ono što se ima smisla modernizovati, dok su neke strukture obnovljene u autentičnoj formi.
Ne bih više da nabrajam, moguće da bi ispalo da u svom zanosu na neki način hvalim ili favorizujem ovu banju, a ne bih voleo da ostavim takav utisak.
Stoga, da prođemo malo kroz Banju slikom, pa neka svako donese za sebe svoj sud.
I stoga, Njeno Veličanstvo Ribarska banja:
Нема коментара:
Постави коментар