Objektivom po Srbiji - Vršačko panonsko more u Gradskom jezeru

Panonsko ili vršačko more?

Šta više zbunjuje od to dvoje...ili, možda najviše zbunjuje što stoje u istoj rečenici.

Da može da zbuni, može. 

Sa druge strane, i ne može drugačije da stoji, nego u istoj rečenici, jer im je takva veza.

Ona neka...tajna veza, gotovo nevidljiva.

I kao i svaka dobra misterijica ili intriga, kada se dovoljno zainteresujemo, ona nam se sama razotkrije.

U ovom slučaju, merilo dovoljne zaiteresovanosti leži u pretrazi interneta, recimo.

Već u vrlo malo truda, spoznaćemo da hemijski i biološki sastav vode u Gradskom jezeru na obodu Vršca, sugerišu da je reč o vodi koja bi trebalo da ima određena lekovita svojstva, ali i deli karakteristike sa morskim vodama i njihovim strukturama i sadržajima.

Nešto više truda otkrilo bi nam i kako je dalje naučna zajednica povezala te činjenice sa jedinim objektivnim morem na ovim meridijanima, Panonskim morem, ali i bez preteranog truda, nije to teško zamisliti. Analogno, bez mnogo dokazivanja, eto...laički čak, bez preterane brige o dokazima koji ionako ne moraju biti baš tačni, jer takva je ta materija.

U svakom slučaju, dva subarteška bunara koji napajaju jezero vodom sa pomenutim sastavom u kome se uvek naglašava procenat joda i magnezijuma, pored ostalih elemenata, te koje je konstante temperature oko dvadesetpet stepeni, izgleda da su glavni krivci što se lokalno stanovništvo sa svojim gostima već sedam decenija kupa u vodi koju makar uz mali osmeh mogu smatrati Panonskim morem.

Naime, ovi bunari vuku sa dubine od oko dvesta metara konstantno vodu kojom se dopunjuje jezero, a dalje preuzimaju stručne službe koje tu vodu kasnije održavaju i uređuju.

Naravno, ne uređuju samu vodu, ali zato uređuju sve ono što podrazumevamo kada pričamo o Gradskom jezeru. Ispod površine, i oko površine.

Pomenuti hemijski i biološki sastav vode, pored očekivanih lekovitih svojstava jer je blizak banjskim vodama, te temperature koja naprosto privlači, a naročito u vrelim letnjim danima, dizajnirao je ispod vode i jedan bujan i specifičan svet mikroflore koja zahteva redovno i uporno čišćenje i održavanje, ponajpre radi komoditeta kupača. Pored tog redovnog čišćenja i održavanja, godinama se u kontinuitetu uređuje i ambijent u kome se nalazi jezero. Iako se ulaz ne naplaćuje, opasati jezero zaštitnom i dekorativnom ogradom, recimo, jedan je od zadataka koji se u više etapa sprovodi, sa ciljem da boravak na jezeru bude što prijatniji.

I, naravno, ne samo to. Važan je i sam utisak koji jezero ostavlja već pri prvom pogledu, možemo li odmah sebe zamisliti kako tu uživamo ili nam za to treba umesto malo mašte, zapravo puno nekih kompromisa.

Da, to ume da bude ključno...

Utisak, možda i najvažnija stvar u današnje vreme.

Ozbiljna priča, kad se malo zadere ispod površine.

Marketing je, na određeni način, zapravo nauka o komercijalizaciji utiska.

Budimo pošteni i realni, danas se sve manje udubljujemo u nešto, ne želimo da posvetimo previše svog vremena istraživanju onoga što želimo, predajemo se upravo utiscima i verovanju u brend koji nam ih sugeriše. Verujemo utisku, onako kako nam ga predstave oni o kojima smo već stekli utisak da znaju...šta je dobro za nas. A, sve češće i znaju, tako ispada, jer sve češće i ne znamo šta želimo da obučemo, gledamo, jedemo ili gde da odemo. Potreban nam je taj prvi utisak, sledimo ga.

Gradsko jezero u Vršcu je tu negde ostalo na pola puta.

Sjajno odrađena ambijentalna celina. Solidan kapacitet parkinga, relativno lako za naći, uređene pešačke staze, drvoredi sa preko potrebnim hladom, klupice i stolovi, betonske tribine, izdvojena dečija plaža za postepeni ulazak u vodu, organizovana spasilačka služba, dodatni sadržaji poput teretane na otvorenom ili terena za sportove koji se baš u ovakvim ambijentima igraju....i, sve to zadržano samo za sebe.

Utisak?

Ah, utisak je tu, itekako.

Svega stotinjak kilometara od Beograda udaljen. Kao i od Zrenjanina. Ili oko stotinu i pedeset kilometara od Novog Sada, ali ma koliko odakle bilo udaljeno, ovo jezero će priliku da ostavi svoj utisak morati da sačeka da pređete baš te kilometre.

Da, u doba interneta, televizije, telefoniranja sa ručnih satova i koječega drugog, utisak o tome kako izgleda ovaj, reći ćemo ilustrativno, izdanak Panonskog mora, steći ćemo ipak tek kada stignemo tamo.

I jedina sreća je što taj utisak neće razočarati, nikako.

Zaista prelep ambijent sa pogledom na čuveni Vršački breg i kulu na njemu, postao je dom i manifestacijama koje se tokom leta organizuju ovde, jer Grožđebal nije jedina manifestacija koja drži osmeh i pažnju posetiocima u ovom gradu.

Škola plivanja nekako je gotovo podrazumevana na ovako uređenom kupalištu, iako je to trud koji nikako nije pao s neba, naprotiv, ali kad smo kod utiska, eto...meni je utisak bio da je i to očekivano na ovakvom mestu.

Teretana je trenutno najnoviji sadržaj, sportski tereni su nešto stariji, ali svakako je najzanimljivije što je pored samog jezera izgrađen i savremen bazen, pa ko šta voli, naravno.

Vrščani imaju izbor, mogu na pločice i tribine, a mogu i na rustičniju ali nikako divljiju plažu tik pored.

Oni sa najprefinjenijim ukusom svakako mogu da skoknu i do Jasenova, ali i da produže taj korak do Gradskog jezera u Beloj crkvi i onog najsličnijeg morskom ambijentu, Vračevgajskog jezera.

Zapravo, u Vršcu je na svoj način umetnost ne uživati u vodi, kada bolje ramislim....no, o takvoj vrsti umetnosti najradije - ne bih. 😀