Tačno jedan vek staro, najdublje jezero u Vojvodini danas je i jedna od najposećenijih plaža u letnjem periodu definitivno.
Bođani ili Vajska, sad...tu je negde i jedno i drugo mesto, neko jezero prepoznaje kao jezero u Vajskoj, neko kao jezero u Bođanima, ali ovo jezero ima svoj naziv.
Provala.
I to Bačka varijanta, jer Banatska ponuda jezera sa ovim nazivom nudi drugu vrstu lepote, dosta nizvodno niz, Dunav na jugu Banata. Oba jezera je stvorila ova velika reka, i oba napaja i dalje, pretežno podzemnim putem, ali od ovoga koje je ove godine proslavilo tačno vek od kada se izlio Dunav i formirao ga, objektivno je veoma udaljen. Kilometrima zapravo...
Pa ipak, eto, voda nađe svoj put. Rečenica kojom uglavnom pokrivamo svoja neznanja, nerad ili površnost kada je koristimo vezano za objekte u kojima živimo, ovaj put je jasna, nedvosmislena i tačna.
Pronaći put kilometrima i kilometrima, i to stalno, te održavati nivo vode u najdubljem jezeru Vojvodine od gotovo dvadeset metara, takvom nalaženju puta i vodi koja to učini, mora se skinuti kapa.
No, kako god da voda dospeva u ovo jezero, nije se ostalo samo na tome.
Naprotiv, u neposrednoj blizini postoje čak još dva takva sliva od kojih jedan na isti način puni ista reka, ali samo je ovo jezero postalo atrakcija, jedna od najposećenijih u Vojvodini tokom sezone.
Svoju atraktivnost može zahvaliti i ljudima koji su sa velikom posvećenošću pristupili ideji da baš ovde urede sebi jednu prijatnu rivijeru, mesto za izlazak, za kupanje, pecanje, kampovanje ili samo zaljubljivanje, maštanje i odrastanje. I ta atrakcija koju su napravili, odavno je prevazišla lokalne predele, i odjeknula je desetinama kilometara oko sebe, a kada, recimo, moto skup dospe pod krošnje kampa na jezeru, po tablicama već je jasno da je slava ove atrakcije prešla i stotine, a ne samo desetine kilometara.
Zato i nije reč samo o poseti vikendom, i o lokalnom stanovništvu iz okolnih sela, ne, ovde je reč o mnogo većem obimu pojma posete.
Jer, na samoj uređenoj peščanoj plaži nalazi se jedan savremen dvor, tačnije restoran sa skromnim kapacitetom noćenja, ali u neposrednoj blizini, u šumici, nalazi se i kamp koji je neretko pun, bučan, živahan, te sa tog kraja znaju dopirati i neke note, neki smeh, ali i miris roštilja pod okriljem krošnji koje nadvisuju taj deo obale.
Pesak i ležaljke.
Naravno da nije to baš morska obala ali tu je, nadohvat ruke. Bez preteranog pakovanja, bez proveravanja roka važnosti pasoša, bez skrolovanja po kamerama sa graničnih prelaza, dostupno u samo jednom malo jačem satu vožnje od Novog Sada recimo, i samo jednom brzinskom trenutku odluke.
Da, ima svojih prednosti, itekako...
I pored epiteta najdubljeg vojvođanskog jezera, najčešća dubina je dosta manja, ali na peščanoj plaži čak i desetak metara dalje od obale, dosta je plitko, pa se i deca mogu bezbedno brčkati.
Voda topla, često i do celih trideset stepeni zagrejana, primamljiva podjednako i pecarošima i kupačima, ali ne u isto vreme, iz razumljivih razloga.
Uprkos toj logici, nije retkost videti na suprotnoj obali neke pasionirane pecaroše koji ne mare mnogo za te zakone ribolova u kojima kupači plaše ribu. Ne, oni uživaju verovatno i u samoj ideji da su na ovoj obali, zabačenih udica, te nasamo sa svojim mislima, pa još ako se nešto i upeca, ugođaj je tim veći.
Vikend je ovde jedno, skoro pa paralelno vreme. Nešto što otvara sasvim novu dimenziju, i nešto što počinje da nalikuje moru daleko više od peska, ležaljki, sunca, odbojke na pesku, cene u restoranu...Vikendom je ovde još dosta toga što podseća na more, ali nažalost, spisak se proširio samo na one manje prijatne pojave.
Gužva koju ume da napravi i čak tri hiljade ljudi na ovako malom prostoru.
Parking koji bez obzira na svoju nominalnu zaista solidnu veličinu postaje otežavajuća okolnost jer se popuni.
Šuma kojom je jezero unaokolo okruženo zapravo postaje parking, a vrelim peskom valja manevrisati do vode između silnih peškira, dušeka i ležaljki koji će već od podneva pa nadalje postajati sve veća prepreka.
Naravno, sve to ima i svoj jedinstveni šarm koji neodoljivo podseća na onaj primorski, te posetioci kojima ovako nešto ne smeta, već ih upravo suprotno tome motiviše da dođu, u svemu ovome nalaze i dodatne stimulanse da vikendom prošaraju pesak plaže na jezeru Provala.
Kako stariji, tako i oni mlađi imaju u čemu uživati, jer poput ležaljki, i mobilijar, ali i sportski tereni se za sada ne naplaćuju, i to, pretpostavljam, mnoge može dovesti ovde i vikendom.
Pa ipak, jedan topao julski vikend ume da izgleda baš kao na slikama ispod, što će reći da su one zastrašujuće brojke o posetiocima i parkingu ipak samo pikovi koji se ponekad dese, a ne pravilo koje bi nas sprečilo da i vikendom uživamo u ovom komadu rajske lepote.
Pa stoga, da ne bih dalje zbunjivao tekstom, neka slike same odgovore na sva ostala pitanja...
Нема коментара:
Постави коментар