Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

четвртак, 15. август 2024.

Objektivom po Srbiji - Jezero Krivaja, od plaže, preko parka i izletišta, pa sve do hotela na jednom prelepom mestu

Nije ni moglo da se zove - krivudaja, naravno, nekako bi bilo glupo, ali je po krivudavosti ipak dobilo naziv.

Reka, dakako, a ne jezero istog naziva dobijeno pregrađivanjem te reke.

I onda ispade tako...Krivaja.

Isprva reka samo, i to najduža vojvođanska reka, ona koja i izvire i nestaje u Vojvodini na svom nešto dužem toku od stotinu kilometara. I baš ta reka je nekada davno krivudala unaokolo po severnobačkim lesnim brežuljcima i uzvišenjima, sve dok nije upoznala čoveka koji ju je preuredio prema vlastitoj zamisli.

Izmuljavanjem su ispravljene te krivine i danas Krivaja ne liči uopšte na reku koja bi nosila to ime. Više je nalik ravnim kanalima, i teško je danas kad je vidiš, objasniti sebi etimologiju naziva, i otkud sad ta gotovo ravna linija, zapravo - Krivaja.

Baš kao kad iza prodavnice po ceo dan uz svoju dozu piva, izvesni Radenko lenjstvuje, i pravda se da mu kući njegova žena Slađana zagorčava život....

Pa, kad mogu oni tako, može i Krivaja da poravna nišane kroz vojvođanske njive, te na nepunih petnaestak kilometara od Bačke Topole, odnosno nepunih pedesetak kilometara od Subotice recimo, formira jedno prelepo jezero.

Jezero Krivaja. 

A, da li je uopšte i moglo da se zove drugačije, zapravo, pitam se...

I tik pored jezera, izletište. Izletište za stanovnike naselja udaljenog nepun kilometar koje se zove, pogodićemo lako, Krivaja. Naselja sa svojim hotelom koji na preko četrdeset ležajeva čak može da smesti goste, ali i naselja sa jednim pravim omanjim dvorcem, ali i naselja sa automatskom kuglanom, i naselja sa dušom...

I sve se to zove Krivaja.

A sve je poteklo od reke koja više ne krivuda decenijama, ali je i dalje jedina kriva što se sve ovde zove Krivaja. U par reči rečeno, ovde važi pravilo da za sve što je krivo, kriva je Krivaja. Pa čak i za ono što je krivo samo zato što, eto, nije pravo. 

No, snositi krivicu za jedno ovako lepo, pitom i privlačno mikropodneblje, zapravo je čast!



Jezero samo po sebi izgleda moćno, već na prvi pogled.
Ne, nije to ništa što već nije viđeno, naprotiv, dosta je nalik većini akomulacionih jezera u Vojvodini, ali postoje neki detalji koji ga izdvajaju, bez imalo sumnje.
Ono što je glavna karakteristika je okruženje, i to ono neposredno. Ne ono koje smo već pomenuli vezano za naselje, hotel, dvorac i ostale sadržaje, već neposredno okruženje koje dominira svim obalama, jedno sjajno šumsko okruženje.
Podno same brane, čitava šuma je proglašena Spomenikom prirode i time bi trebalo da su ovde uz divlji kesten i klen, i brest i hrast mirni što se tiče nekontrolisane seče, ili kakve gradnje. Trebalo bi, da...
Samo jezero je poribljeno i ima poprilično mesta za ribolovce, pristupačnih, a taman dovoljno udaljenih da im ne smetaju kupači kojima je na raspolaganju nekoliko uređenih mesta za plivanje i sunčanje. 
Najznačaniji deo za kupače je svakako betonirani deo obale koji ima karakteristike veoma lepe plaže.
Uz tu plažu su napravljeni i lepo osmišljeni separei sa izletničkim sadržajima, od stolova i klupa, pa do roštilj mesta. Zaista je primetan trud uložen, vidljivo je i da se održava ova plaža.
Jezero je prosečno duboko oko četiri metra, i to će kao podatak prijati ribolovcima jer obećava raznovrsnost ribljeg fonda, ali će nekoga namerenog na kupanje možda i preplašiti, no za tim nema potrebe.
Jezero nije poznato po nemilim događajima, i po tom, ali i skoro svim drugim parametrima je za preporuku.
Kupališna sezona je vremenski slična onim okvirima koje karakterišu i daleko poznatija kupališta, gotovo kao i na moru. Praktično se tokom čitavog školskog raspusta ovde može kupati premda nema organizovane spasilačke službe.
Važno je, bar nekome, da se asfaltom i kolima može stići i do same plaže...pa, ako se baš mora, naravno, jer ume to i da naruši atmosferu.
I ono što sam već napominjao kao najznačajniju karakteristiku u odnosu na većinu drugih jezera, to šumsko i parkovsko okruženje, verovatno je najlepši detalj u pomisli da se ovde provede jedan izletnički dan, a možda čak i neki produženi vikend.
I u tom parku imamo klupe i stolove, samo što u okruženju višedecenijskog moćnog drveća i hladu njihovih krošnji, te klupe i stolovi deluju daleko primamljivije i privlačnije.
Da li je u ovom mom piskaranju provučena i neka tajna preporuka?
Da, itekako je provučena, pa čak i podvučena.
Preporuka koja ne donosi atrakciju koja se mora videti, ali je protkana onim prefinjenim daškom mirnoće i spokoja užitka koji nam je makar jednom mesečno svima neophodan, pa gde ga ko od nas pronađe.
Jedno od takvih mesta je i ovo, čak i ako zaboravimo da ponesemo opremu za kupanje i peškir...























Нема коментара:

Постави коментар