Ekspanzija domaćeg turizma i otkrivanje Srbije tokom pandemijske krize 2020. godine od strane upravo njenih stanovnika, navela me je da pomognem to istraživanje vlastite zemlje predlozima za kraći, zapravo petodnevni mini godišnji odmor. Ovi predlozi dobili su zajednički naziv Srbijokaz, i u rubrikama Srbijokaz nas vodi možemo pogledati predloge itinerera koji nam otkriva povelik deo Srbije, a koji se u slobodnoj režiji može produžiti ili ako je baš neophodno, i skratiti.
Ipak, čak i mini godišnji odmor nije nam raspoloživ uvek, ali su nam zato vikendi daleko raspoloživiji. Rubrika Vikend Srbijokaz uz šifru koja predstavlja centralnu destinaciju i bazu, odabranu na osnovu svog sadržaja i sveukupne ponude, uključiv i porodične zahteve.
Ovi predlozi nisu namenjeni otkrivanju ove prelepe zemlje u kojoj živimo jer je to za jedan vikend nemoguće, ali jesu namenjeni uživanju u nekim njenim čarima, kroz koje je možemo još više zavoleti.
Koncept Vikend Srbijokaza je takav da će u zasebnim delovima biti niz predloga i uputstava za mesta koja se mogu obići, dok će u zasebnom delu biti prostor posvećen predloženoj centralnoj destinaciji koja sadržajem i ponudom, prema skromnom mišljenju autora, zaslužuje da preuzme odgovornost jednog pravog domaćina na predloženom vikendu.
I sada, srećan nam put u zadovoljstvo jednog supervikenda koji Srbija može da nam pruži.
Vikend Srbijokaz u Resavski kraj sa dahom Homolja, počećemo petkom popodne, tek nešto ranije od uobičajenog vikenda, ne bismo li izbegli gužve pri izlasku iz gradova u vreme vikenda. Dakle, neka to bude vreme oko 14 časova, posmatrano sa starta u Beogradu, dok će ostali putnici lako prilagoditi svoje rute i vreme u odnosu na naš najveći grad. Prvi dan počinje vožnjom autoputem koja traje uglavnom do sat vremena koliko bi trebalo da je dovoljno za preći stotinjak kilometara do isključenja za Markovac, a potom sledeći putkaze za Sviilajnac, preći preko autoputa koji smo napustili, te lokalnim putem nastaviti dalje do prvog predloga za odmor.
Izuzetno zanimljiv etno restoran Šašavac sa raznim sadržajima, teško da će ikoga ostaviti ravnodušnim. Jedno od najprijatnijih iznenađenja pored puta na koja sam nailazio na svojim brojnim putovanjima.
Osveženi u svakom smislu, verovatno i sa osmehom na licu, nastavićemo dalje preko interesantnog, iako nestandardnog saobraćajnog rešenja gde ćemo na prilaznom mostu preko Velike Morave, gledati ide li nam ko u susret, pa se praktično probijati na mostu na kome bi se teško mimoišli sa drugim vozilom, čak i onim manjim. I priča o prednosti jednog ili drugog smera (koja je, razume se, regulisana znakom) prestaje onog momenta kada se na tom mostu pojavi - voz.
Naravno, reč je o železničkom mostu, i tu je rešenje ove male i zanimljive saobraćajne zavrzlame, istini za volju, zanimljive onima koji ne moraju taj prelazak mosta savladavati svakodnevno.
No, put nas vodi dalje pravo u Svilajnac koji je osim svoje egzotike danas poznat i kao dom dinosaurusa i praistorijskih bića, smeštenih u Prirodnjački centar.
Okolina grada je podjednako sklona otimanju pažnje putniku kao i sam gradić, pa se među živopisnim detaljima ovog dela Pomoravlja nađu i pravi biseri kulturne i duhovne baštine kakav je ženski manastir Zlatenec, ali i brojni drugi čuvari tradicije i duha ovoga kraja.
Zadržaće ovo simpatično mesto neke od nas, no neki će možda požuriti dalje bacajući letimičan pogled i sledeći putokaze prema Despotovcu hitajući da se čim pre smeste.
Detalj iz Despotovca
Svakako neće pogrešiti ni jedni, ni drugi.
Pa ipak, tog prvog dana nećemo doći do Despotovca, već ćemo sledeći dobro označenu rutu, vrlo brzo stići do našeg domaćinskog odredišta jednostavnog imena, ali kompleksnog i nadasve maštovitog sadržaja - Resavsko etno selo.
Čim stignemo, znamo da se tu završava naš početni dan vikenda, jer praktično već na prvi pogled jedva čekamo da se pobliže upoznamo sa kompleksom.
Resavsko etno selo
Naziv teško da je mogao biti prostiji.
Resavsko etno selo.
Sve rečeno u jednom prostom nazivu.
Pa, skoro sve...
A šta je to ostalo sakriveno u ovako kompleksnom spoju prirode i užitka sa dovoljnom dozom urbanog komfora da privuče gotovo svakog?
Pa, ostale su neke reči, proste poput naziva ovog kompleksa, a ogromne poput granitne stene kada vidimo šta je sve neko uspeo da napravi.
Vizija je prva od sakrivenih reči.
Voda je još skrivenija.
Upornost se nekako i pomalja, koliko god da smo svi stekli refleks prihvatanja zdravo za gotovo svega što vidimo.
Vizija je nešto što povuče čoveka koji je praktično sa prvim momačkim dlačicama po licu otišao u inostranstvo da radi, te tamo proveo preko decenije u radu i štednji, da od jednog hektara negde u donjem toku reke Resave, nadomak Despotovca, načini magiju, koju je proširio potom i na brojne okolne hektare.
I, ne zaustavlja se izgleda ni tu...
Obzirom da nijedan moj članak nije nekakva reklama, iako lično znam kakve su kulinarske mogućnosti ovog mesta, o tome neću pisati, te će se o hrani, smeštaju i cenama, a posebno rezervacijama, svako morati sam raspitati i odlučiti.
Resavsko etno selo nije jedini smeštajni i kulinarski izbor u ovom kraju, ali je po mom mišljenju vredan predlaganja da bude domaćin našoj vikend avanturici u resavskom kraju.
Kakva god da bude odluka, neminovno nas čeka naredni, Drugi dan koji možemo provesti upoznajući ovaj kraj, a predlozi nas vode već oko devet sati izjutra, pravcem ka Despotovcu.
Neizostavni GPS će nam verovatno ponuditi da krenemo preko Velikog Popovića, savet je da se ipak vratimo ka Medveđi putem kojim smo došli, jer je u obilju lokalnih puteva, taj put najbolje označen i najpogodniji za jednu relaksiranu vožnju ka destinacijama koje ćemo birati sebi za ovaj dan.
Despotovac možemo videti kao čvorište naših puteva. Jedan predloženi pravac vodi ka veleleponom manastiru Manasija sa obnovljenim odbrambenim zidinama, najvišim kod nas, te dalje ka jedinstvenom daru prirode u vidu kompleksa Krupajsko vrelo, gde se možemo okupati, ali i nauživati prizora jedinstvene pećine i jezerceta sa vodopadom ispred njega.
Na ovoj ruti, posle manastira, u mestu Panjevac skrenućemo levo prateći putokaze za ovaj neobični raj na zemlji, a ukoliko ne provedemo baš čitav dan brčkajući se u kristalno čistoj vodi, stići ćemo da uživamo i u još nekim jedinstvenim biserima ovoga kraja.
Šumski pejzaž karakterističan za ove krajeve
Ponovo Panjevac, ali sada u povratku, ne skrećemo desno, već nastavljamo pravo ka mestu Vodna gde odlaskom na levu umesto na desnu stranu, produžavamo avanturu ovog dana ka najpoznatijoj našoj pećini, te jednom od najčuvenijih vodopada.
Resavska pećina itekako ima šta da ponudi, ali savet je da se telefonom ili na sajtu raspitamo o terminima za ture, odnosno radnom vremenu da bismo tome prilagodili svoj tempo kretanja.
Ukoliko bismo se odlučili da dan posvetimo samo ovom pravcu, mogli bismo na putu ka Resavskoj pećini skrenuti prvo do Vodopada Lisina, ali ukoliko poštujemo itinerer u potpunosti, onda zbog radnog vremena Pećine, Vodopad Lisina obilazimo pri povratku, skretanjem na desno prema oznakama na putu. Prelepi prizori koje smo imali u ovom predlogu učiniće da nam se utisci o njima dugo sležu, ali i da slatko zaspimo po povratku na odabranu destinaciju za noćenje.
Jutro nam donosi novi, Treći dan ovog supervikenda, koji nas vodi dalje ka još nekim sjajnim, ali i nekim jedinstvenim tačkama koje će nas ispuniti od glave do pete izmešanim osećanjima za koja je zajednički upravo osmeh na usnama.
Nećemo se vraćati u smeštaj, pa ćemo se pozdraviti sa domaćinima, te krenuti ponovo ka Despotovcu, a čim iz njega izađemo sledeći oznake prema Jagodini, naići ćemo na jedinstveni muzej na otvorenom - Park minijatura.Vredi svakako. Ovako nešto postoji za sada samo ovde, i veoma je lepo. Posle ovog uvoda u jedan veoma ispunjen dan, nastavljamo dalje lokalnim putem i posle mesta Dvorište, na odvajanju na desno sledeći oznake za Senjski rudnik, zaći ćemo u gotovo nestvarno šumovit krajolik koji će nas dalje pratiti veći deo puta. Put vodi i pored čuvenog vojnog poligona Pasuljanske livade, ali naša destinacija za odmor i osvajanje još jednog jedinstvenog mesta, zove se Senjski rudnik gde ćemo se ponovo odmoriti uz neobične prizore mesta koje je gotovo nestalo u prethodnim decenijama, paralelno sa nestajanjem i jednog od najstarijih naših aktivnih rudnika. Ipak, danas ponovo ima života ovde, a atrakcija koja udahnjuje novi život zapravo je jedini muzej ugljarstva kod nas, i na zaista jedan realističan način, u nadasve zanimljivim ambijentalnim celinama vrednim svake pohvale, uspeva da približi prošlost koja je nekada bila budućnost ovoga kraja.
Put pod noge, sa sve utiscima, pa pravac ka Ćupriji dalje istim putem, sa koga ćemo ubrzo, prema predlogu ovog itinerera, skrenuti na levo da bismo obišli Terme Sisevac koje trenutno nisu u funkciji u smeštajnom smislu, iako restoran, ribnjaci i neprevaziđena priroda koja predstavlja izlog u homoljsku lepotu, mogu savršeno da nadomeste sve ono što od ovog mesta očekujemo.
Manastir Sisojevac će tiho, skromno, dostojanstveno i na neki način veličanstveno dočekati svakog vernika ili pak namernika, i ispratiti ga sa osećajem zadovoljstva što je u ovu portu zakoračio.
Povratak na put sa koga smo skrenuli, i lagana vožnja da bismo stigli do drugog manastira, nadaleko čuvenog manastira Ravanica.
Mesto na kome su reči suvišne.
Spomenik Caru Lazaru u Ćupriji
I tako ćemo možda i krenuti nazad, bez reči, sa mislima u glavi koje čovek samo na svetom mestu može da razabere, te nazad lokalnim putem ka Ćupriji, gde se ponovo hvatamo autoputa. Tu nas još svega stotinu i pedesetak kilometara deli od Beograda, i koliko god sporo vozili, nijedan od utisaka sa ovog supervikenda neće izbledeti i ispariti u zaborav.
Naprotiv.
Utisci počinju da naviru tek četvrtog dana, onog dana kojeg nema u itinereru, ali onog dana koji traje možda i do kraja života...ili makar do kraja sećanja.
Нема коментара:
Постави коментар