Utvrđeni Balkan - Vrdnička Branič kula obnovljena u prvoj fazi, čeka da bude otkrivena

Komplikovana priča, bez sumnje.

Problem je što imamo neke zidine pred sobom, i neku nejasnu sliku šta učiniti sa tim zidinama.

Čak nismo ni potpuno sigurni ni o poreklu tih zidina od kojih je danas najvidljivija zapravo najsnažnija, donžon kula, ona koju znamo kao Branič kulu.

I sada stvari postaju komplikovanije, ako se zapitamo šta raditi sa tim zidinama, jer nešto treba uraditi, ali šta tačno...teško je odlučiti.

No, ovo je priča za određene nadležne institucije, a srećom, nije i za nas ostale.

Dakle, pokušao sam samo da ilustrujem kako otprilike može glasiti jedna dilema sa kojom se našla država, u ovom slučaju, identifikovana kroz Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika.

Relativno pristupačna, upravo ta kula odavno je jedan od najprepoznatljivijih simbola ovog kraja.

Zapravo, danas je Vrdnik možda i najprepoznatljiviji upravo po turizmu i kuli.

Upravo ta činjenica je ono što ne ostavlja izbor, jer upravo zbog te pristupačnosti i statusa simbola kraja, nemoguće je doveka ignorisati ovaj istorijski spomenik.

Spomenik koji je nastao, pretpostavlja se, izvorno u antičko doba, negde u trećem veku, a kasnijim obnovama i ojačavanjima, predstavljala je značajan fortifikacijski objekat sledećih dvanaest vekova, sve do konačnog pada pod tursku okupacionu silu.

Tada joj se gubi vojnički značaj.

Izgubljen vojni značaj, sada je jasno, samo je tranziciona stanica na putu ka daleko većem i bitnijem značaju. Turističkom i kulturno istorijskom značaju.

I, verovatno je tu negde i ležao odgovor na dilemu šta učiniti sa ovom utvrdom.

Prionulo se na posao, te danas imamo daleko uređenije zidine, sa vidljivijim obrisima, ali i ozbiljnijom infrastrukturom za obilazak i posetu.

Pristupne staze su uređene, jer predstavljaju zapravo dopunski sadržaj najvećem trenutnom turističkom poduhvatu na Fruškoj gori, pod nazivom Etno selo Vrdnička kula, i Fruške terme.

Pritom, nad jednom od staza dizajniran je najozbiljniji poligon za fizičko vežbanje i takmičenje kakve poznajemo danas pod nazivom avantura park.

Najozbiljniji koji sam ja kod nas video, da budem precizan.

Savladavanje uspona olakšano je stepenicama u rustikalnom stilu, kao i gelenderom koji se ambijentalno savršeno uklapa u šumu sa visokim krošnjama koja okružuje utvrdu na vrhu.

Na samoj utvrdi, otkopan je još poneki segment zidina, te je sada moguće videti i kompleksniju sliku od one na kojoj je samo kula u zaraslom krajoliku. Pritom je i prilaz sada uređen sasvim pristojno, iako je vidljivo da je ovo samo jedna od faza obnavljanja.

Ipak, najupotrebljiviji su radovi izvršeni na izlaganju kule posetiocima, pre svega preko stepenišne platforme koja nas vodi do vrha, te nam omogućava i pogled unutar zidina.

I onaj još bitniji pogled.

Pogled sa zidina...

Čitav Srem na dlanu, vele, sa četiri stotine metara nadmorske visine.

Kažu i da se po dobroj vidljivosti vide i Avala i Cer.

Ne, ne mogu da potvrdim to jer ja iako jesam video obrise u daljini u svojih nekoliko obilazaka ove kule, ne mogu biti siguran koja je tačno to planina, ali za ovu drugu, iznad Šapca sam prilično uveren da jeste....možda čak i uvereniji nego za prvu koja se sa svojih 511 metara nadvija nad prestonicom.

Kakogod, ali pogled je nešto što zaista vredi.

I time čitava obnova, makar i u ovoj, sa aspekta kulture i istorije skromnoj fazi, vredi.

Nama posetiocima je sada sve na dlanu...pa čak i ako se ne vidi čitav Srem, kako kažu...