Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

уторак, 23. јул 2019.

Foto album - Manastir Zlatenac, ženski manastir na obali Morave, negovan i čuvan vekovima

Velika Morava, srednji tok...
Tiho teče, uglavnom.
Nema buke.
Nažalost, nema buke ni kada plavi...a, ume...
Odnese i vodenicu...staru, ne tako trošnu, ali nesposobnu da se odupre sili velike reke.
Gusta šuma na njenim obalama krije stazu za pecaroše...ili ponekad mlade i krišom zaljubljene.
A krije i još nešto na samom bregu iznad obale...
Manastir iz petnaestog veka.
Ženski manastir sa vratima otvorenim za sve kojima je neophodan mir kojim zrači.
Prelep ambijent u kome se uživa i duhom odmara čak i za one koji ne veruju...
Smešten kod sela Gložane, nedaleko od Svilajnca, ovaj manastir gostuljubivo danas prima namernike i vernike, koji uzvraćaju u gotovo bajkovitim obrtima.
Vekovi, pustošenja i najezde raznih vojski, uništavali su manastir nekoliko puta...naravno, i obnavljan je potom ali uglavnom nestručno, uz pomoć oskudnih sredstava.
Kao deo niza Resavske prepisivačke škole koju predvodi daleko znamenitiji manastir Manasija, svoj značaj je crpeo ponajpre iz funkcije koju je obavljao u ovom sistemu organizovanog širenja vere i pisane reči.
Danas su u zadnjim obnovama sagrađeni konaci, kao i odeljci ekonomske namene, a put Morave sagrađena i osvetljena je betonska staza koja zaokružuje celokupan ambijent.


Igumanija, jedna dobrodušna i sposobna žena, pripoveda o muci koja je snašla Manastir kada je crkva bez temelja urađena, pod neumoljivošću ćudljive prirode počela da klizi i da puca.
Ne veličajući svoj nesumnjivo ogroman doprinos u toj priči, ova izuzetna žena stavlja u prvi plan ktitore koji su se u pravi čas pojavili, te svako sa spram svojih mogućnosti, sačuvahu Crkvu u zadnji čas od pucanja i klizanja.
Naravno, gradeći je ispočetka..
Osamdesete godine prošlog veka označile su i početak obnove većine verskih objekata u zemlji organizovani, od strane države podržano, ali kako naglašava naša domaćica u šetnji kroz Manastir, bez dobrih i spremnih da pomognu ljudi, ne bi se danas moglo uživati, a možda ni pravo duhovno utočište naći ovde...barem ne ovako kako danas sve to izgleda.
Izuzetan primer...











Obnovljena i oslikana crkva...
















Staza kojom se stiže do Morave...ambijent šume i svežina reke...













Нема коментара:

Постави коментар