Kovilovo može, bar kao izraz, ali i geografska odrednica, da zbuni u prvi mah.
Jer, negde nad Dunavom, u Nacionalnom parku Đerdap, postoji jedna veoma često korišćena pešačka staza.
Ljubitelji prirode koji su ovom stazom kročili uživajući u gotovo nestvarnim pejzažima kroz koje ona prolazi, zasigurno će prvo pomisliti baš na nju, ako se spomene Kovilovo.
Nekoliko desetina kilometara istočnije, recimo baš u Negotinu, na spomen Kovilova, glave i ruke će se okrenuti ka pravcu u kome leži jedno od sela u ovoj opštini, selo u kome se još bave tradicionalnom poljoprivrednom proizvodnjom.
No, kada se ispostavi da ipak ne tražimo Kovilovo toliko istočno, već negde na periferiji prestonice, stvari se polako kristališu i postaju bistrije.
Pojmovne zagonetke svode se na svega dve, međusobno povezane. Istini za volju, ne baš previše povezane po parametru udaljenosti, ali...da ne cepidlačimo sada.
Ono osnovno je zapravo naselje veoma blizu Dunavu, za koje se skrene praktično čim se izađe iz grada, na put prema Zrenjaninu. To, kao i jedno obližnje naselje pod nazivom Vrbovski, svoj nastanak, ali i nastanak svojih naziva, duguju događajima u kojima je oslobođen Beograd u Drugom svetskom ratu.
Kovilovo je nazvano prema ruskom pilotu koji je u tim borbama baš na tom mestu stradao, dok Vrbovski nastaje kao počast inžinjerijskom oficiru iste vojske Verbovskom, a samo mesto ima i spomen obeležje njemu i četvorici saboraca poginulim u tim operacijama.
I tako smo stigli do jednog od dva Kovilova koja nas mogu zanimati, ako tragamo za nekom od beogradskih priča. Jedno je mesto u kome se živi, pa...ne baš beogradski, već nekako opuštenije, usporenije i čak mogu da kažem umrtvljenije nego u Beogradu, te u tom smislu ovo naselje pre gravitira Banatu na koji se geografski i oslanja. Drugo mesto sa ovim nazivom je par kilometara udaljeno, i ima zadatak da priču o klasičnom beogradskom životu i tempu, relaksira i učini ugodnijom, i sve u tom Kovilovu teži upravo ka tome. Uživanju nadomak gradske vreve i užurbanosti.
O tom Kovilovu ćemo danas, kroz to Kovilovo ćemo pružiti poneki korak uz poneku reč i sliku.
Resort.
Savremeni izraz, nema sposobnost da sam sebe opiše, ali je već odavno stekao nekakvu gotovo mističnu sposobnost da odmah izazove svojevrstan respekt nedvosmisleno asocirajući na nešto lepo, nešto skupo, nešto što nije dostupno svakom, a naročito ne uvek.
I, nije to asocijacija bez razloga.
Naprotiv. Gotovo svaki današnji resort ima svoje nepisane standarde koji se međusobno možda i mogu razlikovati, ali nesvakidašnje uživanje uz određenu cenu, doneće baš svaki od tih resorta.
Ovaj je, eto, sticajem okolnosti, svojom istorijskom ulogom doneo i nešto više od uobičajeno očekivanog u kompleksima sa sufiksom ili prefiksom resorta.
Da, kompleks je nastao svojevremeno kao jedna materijalizovana ideja o relativno usko specijalizovanom sportskom kompleksu, u čijem je fokusu strelište sa velikim metama.
Ambiciozan projekat u verovatno loše odabranom trenutku, morao je na doradu.
Streljaštvo kao sport, ali i trend, nije se pokazalo dovoljno kapacitetnim da zaokruži neophodnu finansijsku konstrukciju za jedno ovako značajno infrastrukturno i sportsko dobro, pa je i pored povremenih inekcija iz državnih budžeta, projekat morao biti prikačen na aparate sa veštačkim disanjem.
Modifikacije koje su to veštačko disanje omogućile, vodile su u širi sportski opus, te je jedan veliki sportski kompleks nadgradio prvobitnu ideju, i omogućio neke bajpasove kojima se izbeglo uvođenje u veštačku komu koja je pripretila usled očito nedovoljnog interesovanja za osnovnu namenu kompleksa na preko dvadesetpet hektara prostora uglavnom uređene prirode.
No, nastanak opšteg sposrtsko rekreativnog centra nije skrajnuo u potpunosti ideju streljačkog kompleksa sa pretenzijama na najviše tronove u tom sportu, već je samo učinio upotrebljivijim sve te silne hektare, tako da se danas ovaj kompleks može pohvaliti u sportskom smislu i značajnim kapacitetima za fudbal, košarku, tenis, rukomet, odbojku, što danas upravo čini razliku između ovog, i sličnih resort kompleksa.
I, time bismo i došli do današnjeg izdanja Kovilova, velelepnog u svakom smislu, ma sa koje ga strane sagledali. Jer, bilo da nas zanima luksuzno venčanje ili neki od team-building događaja, ili nas zanima rešenje za događaj iz domena kongresnog turizma sa kapacitetima od dvestapedeset mesta, ili organizacija nekog od sportskih događaja, počev od netipičnih kao što je državno prvenstvo u preskakanju prepona, pa sve do evropskog ili svetskog prvenstva u gađanju pokretnih meta, zapravo je sve to moguće baš ovde.
No, čak i da se samo želimo opustiti uz čari bazena uz hotelsku uslugu koje se ne bi postideli ni najznačajniji hotelski kompleksi, u ambijentu u kome se smenjuju lepo i prelepo, ambijentu u kome prosto poželiš da se zaljubiš, ili svoju ljubav sa nekim da potvrdiš jednostavnom šetnjom između diskretnih fontanica, stazica, klupica ili uređenih šumaraka, ponovo je sve ovde.
A, ako sam nešto i propustio u nabrajanju, moguće je da se može naći na fotografijama koje slede...pa, pretražimo zajedno da li sam nešto propustio da nabrojim...
Нема коментара:
Постави коментар