Taman kada sam hteo da naznačim o kom jezeru Provala se radi u ovom članku, ostao sam u nedoumici.
Ili čak više nedoumica.
Naravno, jer postoje dva jezera Provala koje je u vojvođanskoj ravnici napravio Dunav.
I onda odlučim da naglasim da je ovaj put reč o Banatskoj, a ne o Bačkoj Provali.
Pa pročitam onda kako to izgleda....i, ostanem u nedoumici.
Izmenim potom naslov, da bih sugerisao o kom od ta dva jezera se radi, o onom bliže Baču i tvrđavi, ili ovoj bližoj Pančevu i Kovinu.
I sad mi već nekako bolje zvuči, pa možemo napokon da započnemo priču o jednom rečnom jezeru koje se nalazi na najjužnijem delu Banata, tamo gde ga Dunav oivičava gotovo tačno naspram Vile Breg na Plavincu, u blizini Smedereva. Rečna jezera se u geografiji posmatraju kao jezera koja ne samo da su nastala od reka, već i zavise od tih reka i dalje, odnosno, njihova površina, ali i flora i fauna, zavise od vodostaja reke koja ih gradi.
Tako je i na ovom delu Dunava, gde velika reka gradi jedno fantastično lepo jezero.
Ne može se zato reći niti o kolikoj je površini jezera reč, pa čak ni o ostalim merama, ali ono što se negde u lokalnoj zajednici zna, jeste da je dugačko nešto više od kilometra, dok je u delu u kom je najšire, polovina kilometra ona veličina koju valja savldatai u preplivavanju, ili pak veslanju u čamcu. Dubina jezera približna je ostalim ovakvim jezerima i ne ističe se preterano, što znači da na najdubljem mestu ne prelazi, već se kreće oko desetak metara.
Nije zastrašujuće, a nije ni obeshrabrujuće. Nekako, možda baš i kako treba.
I ne sumnjam uopšte da bi se sa time složile brojne zajednice pataka, labudova, ali i drugih životinja koje se mogu naći ovde. I zapravo, baš jedna vrsta pokazuje koliko je voda čista, a to je rečni rak.
Istini za volju, ovu vrstu je teško naći u stajaćim vodama, i najčešće sam se susretao sa rakovima u plitkim, brzim i bistrim potocima, tako da je za mene lično, prisustvo rečnog raka veliko i prijatno iznenađenje.
No, nije i najveće, ne...
Nutrija je zauzela to mesto.
Iako nije toliko retka u prirodi kod nas, teško ju je uočiti u prirodi. Čak i ovde, oštro oko mog domaćina i vodiča spazilo ju je, te mi je skrenuo pažnju, a čak i tada sam neko vreme gledao u tom pravcu, sve dok se jedna do tada nepomična krznena lopta, nije počela meškoljiti i protezati nakon očito prijatnog sna na suncu.
Tog trenutka, dok sam izoštravao objektiv prožet povređenim ponosom na vlastiti vid koji je, eto, zatajio, moj domaćin uspeva da pronađe još jednu, možda čak i krupniju nutriju, na svega dvadesetak metara udesno...i, moj ponos je sada na konopcima, spreman da ubaci peškir i preda svoj meč...da, zaista, eto još jedne kako se premešta tražeći bolje mesto za sunčanje.
Nije mi promakla jedna, već čak dve pogoleme krznašice, i od momenta kada sam prihvatio da je moj ponos na vlastiti vid izgubio taj meč službenim rezultatom od nula prema dva, naprasno sam počeo uživati u nesvakidašnjem prizoru.
Jezero Provala kao da se tada probudilo u mojim očima, i očaralo me.
Priča o ovom jezeru ima svoje stranice i na obalama, kao i u selu Pločica koje je najbliža infrastrukturna tačka ovom jezeru. Mesto neveliko, ali veoma interesantno. Svi se poznaju, što je logično, i svi susretljivi, od svakog možeš ponešto novo čuti, naučiti, saznati...onaj baš prijatan trenutak kada si u centru pažnje jer si uzburkao malo monotonu svakodnevicu, a pritom svaka usta se razvuku u osmeh, i kada progovore, to je nešto ljubazno i zanimljivo. Nije čest slučaj, a sa iskustvom putnika kakvim ja raspolažem, verujem da ta konstatacija ima neku težinu.
Do samog jezera nam zaista treba vodič. Kažu da je nekih sedam kilometara udaljeno, ali....nekih sedam kilometara koje je gotovo nemoguće objasniti, ili razumeti. Ili...oboje.
Skoro sve su to pravolinijske deonice koje se savijaju ničim izazvano većinom pod pravim uglom, te tako nastavljaju kroz njive, sve dok se ponovo ne pojave kuće, ovoga puta kuće u naselju Pločički rit.
Ovde se nekada i opeka pekla, a ostaci te industrije su na putu, i veoma su interesantni. Sugerišu čak i neke misterije omanje svojim poluskrivenim ulazima u kojekakve podzemne prostorije, no od sve misterije zapravo nema gotovo ničega. Stara i napuštena ciglana...
I napokon, kao najava izbijanja na bedem ozidan sa jezerske strane najvećim delom, pojavljuju se silni drvoredi uglavnom topola. Jedan kratak i veoma prijatan prolazak kroz tu omanju šumu, sjajna je priprema za prizore koji nas očekuju čim se popnemo na bedem.
Nestvarno...
Kud god pogledaš, nestvarno.
Boja plava kao najlepša morska, površina mirna, a tišina savršena.
Cvrkut ptica neometan ničim, povremeno poremeti tu tišinu, a svakim korakom i novim pogledom na jezero, raste i u posmatraču dilema. Dilema, da li bi sada zaplivao, ili bi zaplovio kakvim čunom. Nisam pecaroš, ali na ovakvom mestu bih prihvatio i takav izgovor za uživanje.
A može li se kupati?
Naravno. Ovo je lokalno more zapravo. I, vele, ne samo da se može kupati, već i šetati, što sam odmah iskusio, i fotografisati biljni i životijski svet, a što mi ponovo nije promaklo, a može se i biciklom....do Atlantskog okeana ili Crnog mora. Zavisno od kondicije i smera u kom okreneš bicikl na toj evropskoj biciklističkoj stazi koja prolazi i samim nasipom. Ovo nisam probao, ali kako sam sklon da verujem autoritetima, prihvatiću kao tačno i bez provere!
I ostaje još taj čuveni ribolov uz koji nekako pod ruku u našim krajevima ide i - krivolov. Uz veliki ribarski čun, vezana je jedna četvrtasta kadica. Bolji opis nemam, ali kažu da baš takva treba za krivolov, jer kroz rastinje u vodi boljeg sredstva za kretanje nema. I kažu da ima i soma i šarana ovde, i to ne samo porcijaša, već i kapitalaca bude, pa eto sad i za ribolovce ponešto. Možda nije adaptirano kao na Zmajevačkim jezerima, ali deluje da je i dalje savršeno za ribolov.
Sve ostalo je na fotografijama ispod teksta, obilje boja koje vezuje poruka da dođemo i nauživamo se malo u najjužnijoj tački Banata, na banatskom jezeru Provala.
Нема коментара:
Постави коментар