Fokus na događaju - Otvoreno prvenstvo Srbije u preskakanju prepona, Kovilovo, u julu 2023.godine - može i tamo, gde mu mesto nije planirano

Hipodrom je neko tradicionalno mesto za takmičenja u konjičkom sportu, i većini nas je to prva asocijacija kada pomislimo na takmičenje u preskakanju prepona, ali postoje i izuzeci.

Da, ne mora se obavezno jedno takmičenje u preskakanju prepona organizovati na hipodromu.

Za preskakanje prepona, neophodna je zapravo dobro zaravnjena livada. Ta livada treba da se ogradi, osmisli parkur za takmičenje i postave prepone. Uz to je još neophodno ograditi takmičarski prilaz, odvojiti fizičkim preprekama manjež za pripremu konja i takmičara, te obezbediti prostor za boksove za konje, kao i neophodnu opremu za takmičenje, što za konje, a što za jahače. Pravila su takva da je neophodno još nešto logističkih i bezbednosnih detalja, poput dežurnog veterinara, lekarske ekipe, potkivača, raznih pripadnika obezbeđenja i slično.

I posle toga nam preostaje da nađemo mesto za sudije i publiku, i saopštimo propozicije ukratko, nakon čega takmičenje može da počne.

I eto, nigde ne nabrojasmo - hipodrom.

Tako je i jula meseca 2023. godine sa Otvorenog prvenstva Srbije u preponskom jahanju, izostao upravo hipodrom. Da je organizovana neka druga takmičarska smotra u disciplinama kasača ili galopera, teško bi bilo snaći se bez hipodroma, no zato je preponsko jahanje moglo da se odvija sasvim uredno i na livadi u sklopu Sportsko rekreativnog centra Kovilovo.

I sada bih se za trenutak vratio na neke od izraza koje sam malopre upotrebio, a reč je o specijalizovanoj terminologiji vezanoj za konjički sport, pa da ne bih nikoga terao da gugla za rečima poput parkura ili manježa, pojasniću da je parkur tačno definisani prostor u kome se odvija preskakanje prepona na konjima. Taj prostor u trenažne svrhe može imati samo određene prepone, dok u takmičarskim svrhama mora imati jasne propozicijama određene elemente od kojih su najbitnije vrsta i količina prepona, kao i njihov redosled. Stoga jahač u parkuru u kome nastupa, mora dobro da zapamti redosled preskakanja prepona koje se uglavnom označavaju brojevima, a ređe njihovim tipovima.

Sa druge strane, manjež je ograđen prostor u kome se jahači ili samo konji, slobodno kreću pretežno u pripremne svrhe. U tom prostoru se može i smirivati konj posle nastupa, ali zajedničko za sve je da manjež sem ograđenosti, nema nikakve posebne zahteve.

Samo takmičenje se odvija prema unapred definisanim pravilima za konkretno takmičenje, ali su ona mahom ustrojena kao neka opšta pravila, a ređe se uvode neka nova, ili modifikuju ta opšta pravila, ali svakako ima i toga. Ukoliko pričamo o opštim pravilima, preovladavajući set pravila nam posle definisanog parkura i redosleda prepona, ukazuje na dvojakost takmičarskih normi. Prvi normativ je broj kaznenih poena, pa tako kaznene poene sudije dodeljuju za svaku srušenu preponu, odustajanje od skoka pred preponom, gubitka komada opreme i slično, a sve u rasponu od tri pa do pet kaznenih poena.

Drugi normativ je vreme za koje sa savladava parkur, i ono se uključuje tek kada imamo podjednak broj kaznenih poena, pa je onaj sa manje iskorištenog vremena, pobednik. Dakako, postoji i obavezno minimalno vreme koje, kada se probije, donosi automatsku diskvalifikaciju.

I, dalje ne bih zamarao svoju čitalačku publiku, te bih se zadovoljio time da nam je centar za radoznalost sa ovim podacima, poprilično zadovoljen 👲.

Udarac o zvono, signal je jahaču da krene u svoj nastup.

Veoma uzbudljiv momenat, čak i kada to već odavno nije prvo takmičenje...

Jahački program krenuo je sa mlađim kategorijama i najnižim preponama, da bi se sa seniorskim kategorijama povećavala i visina prepona, a samim tim i zanimljivost takmičenja.

Elegancija prilikom preskakanja prepone se ne ocenjuje, ali toliko često upravo ta elegancija i sklad konja i jahača, otmu u očima publike slavu rezultatu, koji se preseli, eto, u drugi plan.

Najmlađe kategorije nose u pravilu i najviše treme i neiskustva, pa samim tim i nezgoda tokom takmičenja, tako da diskvalifikacije nisu retkost, ali ni intervencije lekara i veterinara, no na sreću, retko kada je u pitanju nešto zaista ozbiljno. Naravno, takmičenje, a naročito takmičenje ovakvog ranga, većini najmlađih je najvažniji dan u dotadašnjoj jahačkoj karijeri koja neretko počinje u zaista mladim, dečijim danima.

Kako dan krene da odmiče, i smenjuju se takmičenja od najmlađih ka najstarijima, intervencija je sve manje, ali toplo vreme ume da učini svoje, te sve važnija bude prateća infrasruktura, jer čovek ožedni, ogladni, a voli se i zasladiti. Učesnici u vidu takmičara ili pratećeg osoblja, razmile se po štandovima na kojima se nude hrana i osveženje, a jedan od interesantnijih prizora bude i kada se u jahačkim odelima, učesnici sjate oko frižidera za sladoled.

Publiku pretežno čine poznanici i rodbina učesnika, a ređe ljubitelji preponskih takmičenja ili profesionalni kladioničari, i te kategorije publike uglavnom ordiniraju na tradicionalnim hipodromskim prostorima, obzirom da je u pravilu, od svih takmičenja u konjičkom sportu, preskakanje prepona uz dresuru, najmanje interesantno za klađenje. No, bilo kako bilo, uvek ima publike.

A, gde ima publike, ima i štandova sa robom za prodaju ili prezentacionih štandova na kojima se predstavlja nešto što se uglavnom vezuje za konjički sport. Ponajpre je u pitanju jahačka i kasačka oprema, ali nije retkost da se pojave i neki drugi artikli, naročito ako se tiču sponzorstva bez kojih ovakva takmičenja ne bi mogla ni da se organizuju.

Konačno, na mestu određenom za primanje nagrada, tradicionalno se pojavljuju takmičari na svojim konjima, a procedura dodele priznanja i nagrada, mogu se razlikovati po tome da li se baš na tom mestu dodeljuju, ili je organizovan podijum na koji jahači izlaze da prime nagradu.

Sve u svemu, jedna lepa zabava čak i za one kojima konjički sport nije u krvi, jedna sveopšta revija koja počinje sa upletenim grivama na konjima, a završava na onim najsitnijim modnim detaljima pretežno ženskog dela publike, pri čemu i šeširići, ali i mali suncobrani, nisu retkost za videti.

Ipak je to aristokratskog korena sport, vremenom približen običnom narodu, koji ga je zapravo i odnegovao i postavio na mesto na kome se danas nalazi.