Da bi neko mesto postala banja, neophodno je da poseduje ponešto lekovito.
Recimo, lekovito blato, vazduh, neku od mineralnih voda, pa čak i gas.
Naravno, da bi neko mesto postalo poznata i renomirana banja, potrebno je više od toga.
Pa ipak, da bi jedna renomirana banja postala opustela ruševina na teret države, treba svega nekoliko sastojaka, od kojih je najbitniji - nemar.
Kuršumlijska banja prošla je sve od navedenog. Dekretom Kralja Aleksandra II Karađorđevića, godine 1929. proglašena je banjskim lečilištem, a potom je postajala sve popularnija jer ima najumereniju klimu od svih banja u Srbiji, ali mineralne vode, i to više vrsta voda, kao i toplote pri izviranju. Danas znamo da se taj raspon temperatura kreće konstantno između 14 i čak 67 stepeni, što daje izuzetne mogućnosti za lečenje i tretiranje više vrsta oboljenja, ali svakako prija i običnom korisniku, željnom odmora u takvom ambijentu.
Da, ambijent zaokružuje još i veliki šumski kompleks koji je svuda oko banje, te apsolutni nedostatak bilo kakve bliske industrije kao potencijalnog zagađivača. Ukoliko svemu tome dodamo i Banjsku reku koja mirno protiče i žubori ugodno između staza i objekata u Banji, zaista se možemo zapitati kako je došlo do onog sledećeg...do oronulosti, zapustelosti i propadanja.
Istina, jedan od objekata pogođen je i tokom napada na zemlju 1999.godine ali moje lično mišljenje je da je to samo alibi za nastavak glavnog uzroka - nemara i nedostatka vizije.
Ne, nije prvi put da smo se sreli sa ovakvim slučajem zapuštanja resursa za kojima bi mnogi u svetu požalili, a mnogi i silan novac uložili da ih stvore.
Videli smo banje koje propadaju, boreći se za svaki dah koji im se može udahnuti, videli smo i privatizacije koje su banjama samo stvarale infuzioni koncept održavanja na aparatima, bez stvarne namere podizanja na svoje noge. Viđeno, da, i u tom smislu ništa novo.
No, nedavna privatizacija mogla bi zaista biti spas za ovu banju, a prema onome što sada može da se vidi, već sledeće sezone mogla bi se vratiti na staze starog sjaja uz nekakav dobar marketing. Obzirom da sve drugo već postoji, sa unekoliko izmenjenom strukturom. Jer, Kuršumlijska banja je naselje koje živi, a kada se završi u narednim mesecima kompletna rekonstrukcija lečilišnog kompleksa, ovde bi zaista mogli da se vrate dani nekadašnje slave uz sve što Banja nudi danas. To nešto predstavlja najpre renovirani hotelski kompleks koji se, sudeći prema nazivu na njemu, ne zove više Žubor već Planinka, ali i sadržaji poput kupatila Kralja Aleksandra, a od sada prema očekivanjima na osnovu najava nakon privatizacije, čak i muzejski sadržaji, obližnja izletišta, pešačke staze i restoran u sklopu kompleksa.
Banja je svakako prilično spremna da progleda nekim novim očima, a koliko te oči imaju danas imaju vedrine, lako je videti iz završnih radova u kompleksu.
Pa ipak, ako se vratimo ponekim korakom unazad, o samoj Banji bismo pronašli i poneku priču, jer ova banja zaista ima istoriju. Kažu da su i antički vladari ovih prostora koristili blagodeti ove Banje, tada još poznate i samo kao prostor, ili izvori, jer se zapravo tek kasnije organizovano i institucionalno pristupilo pogodnostima lečenja, što je Banju izvuklo van okvira lokalnog poznavanja.
No, ni sam naziv Kuršumlijska banja nije oduvek bio zvanični naziv.
Pre tog naziva, ovu banju su znali pod nazivom Košanička banja.
I pod nazivom Čoban banja se znalo za nju, ali i pod imenom Prepolaška banja bila je neko vreme poznata.
Četiri naziva mogu čudno zvučati, ali čudno ili ne, tek to je još jedan zanimljivi deo njene istorije.
Izvori mineralne vode su izuzetno bogati, pa iako u Srbiji zapravo postoji više od sedam stotina izvora mineralne vode iz kojih pijemo najčešće flaširanu vodu, upravo ovi izvori svojim mineralnim bogatstvom svrstavaju ovu banju čak u Evropi prema atraktivnosti na osnovu mineralnog bogatstva.
Koliko poređenja radi, naučni aršini za proglašavanje neke vode minelarnom, zahtevaju prisustvo najmanje jednog grama nekog minerala rastvorenom u litru te izvorske vode. Stoga asortiman mineralnih materija u izvorskoj vodi Kuršumlijske banje i čini atraktivnim ovo podneblje u tolikoj meri. Dakako, svoju ulogu u tome ima i brojnost samih izvora, od kojih su trenutno iskorišćenih svega deset njih, ali dovoljnih za ovakvo obilje.
Novi sjaj banje u velikoj meri zasniva se i na očekivanjima da će ove pogodnosti biti prepoznate i dovesti turiste iz zemlje i inostranstva, a u prilog tim očekivanjima ide i rad na putnoj infrastrukturi kraja, pri čemu se užurbano radi na novom Autoputu mira, ali i proširenju magistralnog puta koji vodi preko Prokuplja ka Nišu i Leskovcu, ali i puta koji vodi ponajpre u najveću atrakciju kraja, Đavolju varoš. Sve u svemu, iako postoje određene glasno izrečene nedoumice oko same privatizacije, utisak je da je put povratka Banje na turističku kartu ipak najbolje trasiran upravo privatizacijom.
Vreme će pokazati rezultate, a ja bih da pokažem Kuršumlijsku banju, u njenim pripremama za svoj novi život.
Нема коментара:
Постави коментар