Vredan, istrajan, nepokolebljiv i stručan.
Prosto ne mogu da drugačije počnem, koliko god puta da pokušam.
I, onda dalje...
Kultura, istorija, religija i tradicija.
Sve u po četiri reči sadržano.
Četiri, taman poput četiri kraka velikog krsta u dvorištu sa kojim je počelo sve...
I, ne baš počelo, već se na neki način materijalizovala jedna ideja, jedna vizija, a potom i jedna misija i jedna jedinstvena stvarnost. I, ponovo sam u četiri stavke nekako dolutao, ali u Krstovgradu to, izgleda, baš tako i ide. U četiri reči.
Ipak, jedno je ime pokretač svega. Jedan kolekcionar, jedan vizionar koji ume sa čvrsto oslonjenim nogama na zemlju, da odluta iznad oblaka svojom glavom i idejama koje ona stvara.
To ime je Željko. Neko ko duže od tri decenije prikuplja razne predmete i artefakte koji bi ilustrovali našu istoriju, dočarali je vizuelno na način koji bi nam je približio, onako kako to tradicionalno najviše volimo - da pogledamo, dodirnemo, prokomentarišemo na licu mesta.
Pa, ako nam iko može pomoći da vidimo i dodirnemo istoriju, to je Željko.
I, to su njegove replike, njegove zamisli, njegove slike, freske, bodeži, krune, pehari, skulpture i brojni drugi detalji kojih na svom imanju ovaj vredni zanesenjak, i jedan od najiskrenijih poštovalaca i prenosilaca istorije i tradicije, poseduje u broju većem od pet hiljada!
Zbunjujuća brojka od koje se zanemi u momentu.
Imanje je neobično, atraktivno, sadržajno i raznoliko.
Epohe i stilovi, umetnost i tradicija.
I sve to na mestu koje je sam Željko opisao i nazvao kao Kapija doline vekova.
Kapija sa čijeg se platoa vide na trenutke ti vekovi koji su definisali srednjevekovnu srpsku državu upravo u dolinama ispod Krstovgrada. Dolinama Mataruške banje i naročito Manastira Žiča, Dolini Jorgovana nad kojom dominira tvrđava Maglič, i svim onim dolinama i visovima koje su svedočile nekadašnjem oklopu, mačevima, čašću i bezuslovnom verom.
Na neki način i sam prilaz do ovog jedinstvenog kompleksa, odražava tu težnju za autentičnim prikazom svega, a to podrazumeva nenametljiv, čak gotovo neprimetan putokaz za odvajanje sa Ibarske magistrale, nakon čega skrećemo na put bez standardnog asfalta, tačnije, uzbrdicu sa betonskim stazama na kojoj putokazi i nestaju usput...rustično, ali i mistično na svoj način. Nenametljivo, ali i gotovo skriveno.
U smislu današnjeg komfora na koji smo navikli sa našim turističkim apetitima, zahtevno je pronaći ovaj jedinstveni mozaik želje za što boljim prikazom istorije. Navigacija pomaže poprilično, ali da je moglo i bolje da nas se uputi ili privuče, moglo je. A nagrada koja nas čeka vredna je svakog truda, bez sumnje. Otud i moja nedoumica oko toga da li je zarad onolikog truda uloženog u sve izloženo, vredelo dodati još malo gasa....na polju marketinga pre svega.
No, tu smo gde smo, nema sad nazad.
A to gde smo, zaista je fantastično.
Ne, nismo u Srednjem veku, ali nismo ni u ovom našem više. No, nismo ni u antičkom vremenu iako možemo sesti u amfiteatar iz upravo tog vremena. I, jednog momenta se prestanemo pitati gde smo i u kom vremenu, i naprosto se prepustimo, i vremeplovna priča krene da se prepričava oko nas.
Na svakom koraku. Na svemu gde se oko zadrži.
Svuda oko nas...
Prostor koji Željko vidi kao prostor kroz koji želi da opiše svoju viziju istorije i tradicije, i koji je svesno odabrao kada je odlučio da svoje prikupljene eksponate na jednom neobičnom muzejski orjentisanom imanju i pokaže, zapravo je prosto na kome je krunisano čak sedam srpskih kraljeva.
Inspirativna činjenica, koja ga je i nadahnula da baš ovde napravi svoj grad.
Krstovgrad.
I da se pokloni na sebi svojstven način tim kraljevima, posvetivši im značajan deo svog izložbenog prostora, u kome su najznačajniji velika kraljevska trpeza za kojom su se i vitezovi gostili, ali i replika prestola Stefana Prvovenčanog.
Možda zvuči nadobudno, ali sesti na taj presto...izazove nekakav lep osećaj.
Verovatno za taj osećaj znaju svi oni koji su seli za neki presto. Samo...koliko ljudi dobije svoju priliku da sedne i za repliku prestola, a kamoli za pravi presto. I stoga, jedini način da sami shvatimo kakav je osećaj sedeti na prestolu, to učinimo tako što ćemo sesti za njega.
Ja sam, eto, uspeo da sednem na presto pre sadašnjeg kralja Engleske...i, ta dva osećaja u zbiru, dali su jedan sasvim ugodan trenutak, i smešak na kraju mojih usana.
No, šalu na stranu, ambijent u
koji je smeštena čitava plejada sjajnih eksponata, sam je po sebi autentičan.
Čak su i grede koje čine osnovu prostora u kome su postavke smeštene,
autentične u smislu da su dopremljene sa starih srpskih kuća, čime je dodatno
osnažena atmosfera tradicije, istorije, religije i kulture, kako to naši
kustosi ove postavke vole da definišu.
Ogroman trud uložen u izradu
eksponata koje ovde vidimo, inspirisan je idejom da o srednjevekovnoj slici
života, rada i ratovanja zapravo veoma malo pouzdano znamo. Tek nešto fresaka
nam govori o tome, te je stoga celokupan prikaz izloženog, zajedno sa
ambijentalnom celinom muzejskog tipa Krstovgrada, pre vizija kako je sve to
moglo izgledati, i u faktografskom smislu možda nema onu snagu koju ima kao
ideja odlične vizuelizacije.
Neobična i jedinstvena postavka nadomak Kraljeva do koje se stigne kolima, ali uz malo volje i truda, nagrada je za svaki pređeni kilometar do tamo, i svaki minut uložen u planiranje i putovanje u ovaj vanvremenski kompleks.
Нема коментара:
Постави коментар