Objektivom po Srbiji - Vrdnik, malo o Banji, malo o Kuli, malo o Fruškoj gori...

I tačno je tako - reč, dve o Banji, pokoje slovo o Kuli, malo i o Fruškoj gori, o prelepom hotelu, starom manastiru, i...eto, zaokružismo priču o Vrdniku.

Turizam i rudarstvo...može li to pod ruku?

Što da ne...

Veoma zanimljivo mesto, puno sadržaja, jedan lep vidikovac sa koga se vidi i mesto ali i okolina, a put do njega vodi pored bazenskog kompleksa i predivnog hotelskog zdanja savremene arhitekture.

Arhitektura, posebno ona u vidu individualnih kuća, posebno ume biti zanimljiva.

Naravno, jer svako ulaganje u tu arhitekturu pronaći će svoje ekonomsko opravdanje u solidno razvijenom turizmu samog Vrdnika.

Dolaziti iznova i iznova ovde, znači videti i sve lepše objekte, a poseban šarm tim dolascima u nekim novim pogledima, daju sve lepše uređena dvorišta. Može se slobodno reći da je gotovo svaki korak ovim mestom jedno veliko zadovoljstvo.
Poznat kao Banja, Vrdnik u sezoni je uvek pun ljudi, a u zimu, kada je primetno manje gostiju, moguće je u miru sagledati u potpunosti ovo predivno vojvođansko mesto.
Evo kako sam ga ja sagledao.

U prvim istorijskim pominjanjima, Vrdnik je zaveden kao tvrđava, još od četrnaestog veka, dok ga kao manastir, istorija beleži od šesnaestog veka, čemu smo posvetili posebnu temu.

Potom se sva pominjanja Vrdnika vezuju se za rudnik lignita koji do potkraj šezdesetih ostaje najznačajnija asocijacija, ali i centar gotovo svih dešavanja Vrdnika.

I tako redom, sve dotadašnje sinonime, polako je zamenio jedan - turizam.

U duhu najnovijeg statusa naselja, primetan je sve veći broj vikendica maštovito urešenih, dvorišta koje privlače pažnju i sve veći broj posetilaca.

Bonsai vrt je takođe jedan od detalja koji će dodatno okititi kompletnu sliku o Vrdniku, ali ukrasi na toj slici sasvim sigurno se vide i u gradskom parku, omanjoj pijaci, ali naročito u brojnim maštovito dekorisanim i ofarbanim kućama pretvorenim uglavnom u pansione. 

Preko Fruške gore u Novi Sad, na drugu stranu ka Rumi ili Beogradu, i nigde nije daleko. Samo, čovek se teško odluči da krene uopšte dok potpuno ne prokrstari ovom netipičnom vojvođanskom varošicom.