Dvorci i stilska arhitektura Srbije - Obnovljen Kur Salon, sjaj jedne epohe vraćen tamo odakle je i zasijao

Više od milion ipo eura, kaže zvanična računica, trebalo je izdvojiti za jedan davni sjaj epohe balova, prijema, glamura i koračanja paralelno sa najrazvijenijim delovima tadašnje Evrope, koje je na ovom mestu počelo početkom tridesetih godina prošloga veka.

Cifra, za većinu nas, kao i svaka druga.

Čim je ne plaćamo direktno iz svog džepa, lako može da dobije i celu nulu više, a da nam to promakne.

Nemamo jasne repere koliko košta kad nešto država plaća.

I, to je negde i normalna stvar.

No, ukoliko odmah zatim sebi postavimo pitanje koliko vredi imati u svojoj državi jednu ovakvu fantastičnu priču, mesto na kome se može osetiti taj davni dah aristokratskog i buržoaskog, izmešan sa kraljevskim...tada možemo slobodno dodati i još poneku nulu na tu vrednost.

Da. Upravo toliko vredi osećaj da negde u svojoj zemlji može da se skokne do mesta na kome su kraljevi priređivali prijeme, balove, na kome su se smenjivale i filharmonije, ali i snimani neki od najčuvenijih klasika domaće kinematografije.

Baš toliko vredi pojesti koju porciju sladoleda ili popiti kafu na mestu na kome je poslednji krunisani kralj ove države iz zadnje njene dinastije objavio mobilizaciju države u aprilskom ratu protiv tada najmoćnije vojne sile sveta.

I, baš toliko vredi ručati u sali u kojoj je jedna devojka ostvarila san hiljada devojaka koje su želele da postanu najlepše na zvaničnom izboru, no samo je jedna mogla biti Mis, i to baš ovde.

Toliko toga je video Kur Salon, uključiv i propadanje, pa čak i nečuvenu krađu lustera od više stotina kilograma, ali i veličanstvenu obnovu proslavljenu novogodišnjim prijemom, pa odmah zatim i Svetosavskim balom.

Ponekada je moguće jasno videti, kroz ekonomske računice, isplativost obnove nečega.

Da, sasvim je moguće to videti, ali ne znači da je to moguće uvek videti.

Naprotiv, čak kod većine ovakvih restauracija i obnova, to ne može tako jasno da se vidi.

Motiv je toliko često negde na sasvim drugoj strani, sakriven od egzaktnih računica vezanih za ekonomska opravdanja investicija.

Motiv je često samo taj da lokalnom stanovništvu pruži alat za zarađivanje, ali i inspiraciju i razlog za ostajanje u svom rodnom mestu.

To su motivi koji se ne mogu izmeriti prostom investicionom računicom.

I nisu zbog toga ništa manje važni, naprotiv, izuzetno su važni.

I konačno, otkud to ime, baš Kur salon?

To ime već nosi jedno zdanje u Beču, i to iz vremena kada se na nemačkom govornom području ovim imenom nazivalo zdanje koje služi u svrhe lečenja. Razlika u odnosu na ovaj naš Kur salon, jeste u tome što je taj od samog početka predviđen za zabavu, dok su ostali evropski pandami zapravo prevashodno opredeljeni za lečenje, i konzumaciju lekovitih tečnosti, od momenta kada bi dobili naziv Kur salon.

I, time smo odgonetnuli skoro sve. Možda je još samo potrebno pomenuti da dve velike sale, spratna i prizemna, nose imena dvojice kraljeva iz naše zadnje dinastije Karađorđević, čije biste uostalom, krase i park - baštu okrenutu ka ulici, a da su nazivi ostalih sala i soba, inspirisani kraljicama ovih kraljeva, te najznačajnijim predstavnicima srpskog pera, Andrića i Njegoša. Restoran sa spoljne strane nosi naziv po Karađorđu, a kompletnu restauraciju nadzirao je Zavod za zaštitu spomenika, što bi trebalo da predstavlja garanciju autentičnosti restauracije objekta.

Nažalost, lusteru teškom više stotina kilograma koji je ukraden odavde, nikada se nije ušlo u trag, te je zamenski luster zapravo replika pravog, i to je jedino što u ovoj obnovi narušava imperativ autentičnosti izgleda.

Sve ostalo je na slikama koje slede...