Objektivom van Srbije - Ulcinj, grad poznat i po maslinama, gostoprimstvu i provodu, a ne samo po piratima

Čak pet vekova pre nego što će u jednoj pećini pokraj Vitlejema jedno dete otvoriti oči i zauvek preoblikovati istoriju čovečanstva započevši svojim rođenjem eru u kojoj živimo, plemena koja su boravila na jugu Jadrana, osnovaće svoj grad.

I baš na mestu gde će prestati stenovita obala severno i zapadno odatle, te pesak preuzeti na sebe ulogu podloge na plažama, osnovan je Ulcinj, jedan od najstarijih gradića u ovom delu sveta.

Iako svoje postojanje i slavu Ulcinj uglavnom duguje svojoj tvrđavi, pošteno je reći da ipak nije reč samo o njoj, kada pominjemo razloge zbog kojih bismo se zaputili u taj živopisni grad.

Ulcinj je više od tvrđave i svoje čuvene piratske prošlosti, te legende o piscu Servantesu koji je baš tu u zarobljeništvu, u iščekivanju da španski kralj plati za njega otkup piratima, napisao svog Don Kihota, više je i od hridi prefinjene lepote koje milenijumima oblikuju pod bedemima tvrđave moćni jadranski talasi.

Ulcinj je dom ljudima više vera, iako je preovlađujuća muslimanska, a dom je i brojnim ribarima, kao i preduzetnim ljudima koji svoj poslovni talenat bez sumnje uspešno bruse i usavršavaju u šarolikoj turističkoj ponudi grada.

U ovaj gradić je lako doći, ali letnje gužve zahtevaće i malo strpljenja, obzirom da se reke turista svakodnevno upravo tuda slivaju na fantastičnu Veliku plažu koja upravo ovde počinje, i završava sa Adom Bojanom na jedinstvenoj scenografiji koju samo ušće Bojane ume da kreira.

Koliko god da je administrativni centar gradića narastao planskom urbanizacijom u pozadini starog dela grada, te je stambene blokove mnoštvo širokih ulica sa više voznih traka, zbog pomenutih dolazaka i povrataka turista svakodnevno u sezoni, saobraćajna gužva delimično i parališe grad, već od mosta kod Porto Milene i mnogima se i ne zalazi u sam grad kada vide takve gužve.

A, to je velika šteta, jer itakako Ulcinj ima šta da ponudi...

Maslinjaci od kojih su neki stari i vekovima, odavno okružuju Ulcinj i grade mu identitet kroz slavu maslinovog ulja koje je do sada pronašlo svoj put na sve četiri strane sveta.

Palme i agave koje postaju simbol grada zadnjih decenija, najlepši su dizajn koji nagoveštava izlazak na more koje se iz stambenog i administrativnog dela grada ne vidi.

A nagoveštaj je ono pravo...

Prilazak u Stari grad gde počinju egzotični i šarmantni detalji i nestaju sve brige osim jedne - gde parkirati vozilo.

Za motor uglavnom nije problem, ali sa kolima je već druga pesma.

Kamper...bi se mogao i zaglaviti negde 😁

Sa druge strane, kolone pešaka koje se slivaju gotovo svakog trenutka niz i uz ulice, jasno govore da su mnogi odlučili da ni tu jednu brigu nemaju.

Izlazak na plato ispred koje puca pogled na Malu Plažu i šetalište u njenoj pozadini, uglavnom ume da oduzme dah posetiocima koji su prvi put ovde...ali i onima koji su napravili ozbiljniju pauzu u posetama, jer moje lično mišljenje je da su najređi oni koji su samo jednom ovde bili.

Uglavnom postoje oni koji još nisu bili, i oni koji se vraćaju...

Mala Plaža je zatvorena sa jedne strane tvrđavom, a sa druge strane poluostrvom koje je u omanji park pretvoreno, a taj park nije gradski.

Gradski park je zapravo u pozadini Male Plaže, odavno već ušuškan među brojne restorane, frižidere sa sladoledom i tezgama sa suvenirima...

No, ruku na srce, kome bi park baš bio na ovakvom mestu prvi izbor, sem možda nekom zaljubljenom paru koji se krije u gužvi, tražeći očajnički svoje skrovito mesto...

U starom delu grada, saobraćajna rešenja nisu tako prostrana i kapacitetna kao u stambenom, odnosno administrativnom delu.

Parking postoji ali se ne sme računati na to. Ulice nemaju više traka, ali zato kružno u jednosmerno rešenoj putanji, predstavljaju još jedan deo šarma ovog lepog gradića, jer upravo ta kružna trasa, nakon uspona, pokazaće nam neke od najlepših panorama, ali i lep i markantan spomenik, kao i obrise nekada jedinog hotela i nosioca turizma do kraja devedesetih.

U ovom veku, uveliko se promenila slika sa aspekta turizma ovde.

Ponajpre u mentalitetu samih meštana koji su od dobrih domaćina, postali i uspešni privrednici, fleksibilni i spremni na visoku poslovnu elastičnost i prilagođavanje.

Kao rezultat te promene poslovne svesti, usledila je i promena poslovnog ambijenta koja je danas možda standard, ali ko je uspeo da isprati metamorfozu Ulcinja kroz prethodne periode, znaće o čemu pričam.

Ulcinj je zaista gradić napretka, dom prigrabljenih šansi i značajan razvojni primer za turističku kulturu Crne Gore već neko vreme.

Ipak, tradicionalna struktura i duh starog dela grada, deluju gotovo netaknuto, i na volšeban način su se našli pod ruku sa savremenim rešenjima, naročito u javno vidljivom delu turističkog okruženja danas, a ne sumnjam da su i individualna rešenja po apartmanima, nalik tome.

Ambijent luke ali i Male Plaže kojoj je granična popunjenost odavno zaštitini znak koji svako malo preti da preraste u prenatrpanost, ostaju i dalje nosioci imidža grada, ali se šetališne zone u kojima se oseća živost i ona letnja noćna dinamika, šire na više strana.

Naprosto, postulati potrošačkog društva kao dominantne klime posetilaca, nisu zaobišli ni Ulcinj, iako se on uz primetan trud, odlično snalazi u balansiranju između tradicionalnih detalja i savremenih zahteva turista.

Poseta crnogorskom delu primorja, decenijama unazad za mene lično, teško da bi mogla proći a da ne pohodim bar jednom Ulcinj. Ponekad je to samo u prolazu ka peskovitim plažama na jugu, a najčešće sebe obradujem i sladoledom na točenje koji kupujem uvek na istom mestu, i koji je zaista daleko od najlepšeg, ali sasvim je korektan dodatak ulcinjskoj avanturi koje se u nekom od oblika, stvori oko mene.