Izuzetno poznata i posećena Tvrđava u Ulcinju sa jedne strane, a na drugom kraju gotovo planetarno čuvena Ada Bojana, i opet je ovo podneblje dovoljno uspešno u zanimljivostima čak i između takvih atrakcija...
Da, upravo tako. Zanimljivosti ima još. a nije reč o Porto Milena atrakciji, a ni o Ušću Bojane, već o nečem između. Jedna od najdužih plaža u ovom delu Jadrana, peskovita, valovita, i vrlo jedinstvena na više načina.
Ono što treba odmah razjasniti je da na ovoj plaži nema plivanja. Mislim, možda i ima, ali se do eventualnog plivanja toliko izmori čovek, da teško da mu bude do plivanja posle.
Plitko do unedogled.
More, pesak i sunce. Samo to, gde god da pogledaš.
I tako nekih trinaest kilometara...od kada sam upoznao ovo obilje peska opisano kao prirodni fenomen, nekako se izgubio jedan, onaj četrnaesti kilometar, ali jasno je da je sada i merenje drugačije. Zapravo, od i do tačke za merenje, danas valja preciznije definisati jer to nalažu savremena marketinška pravila. Verovatno je tu negde rešenje zagonetke četrnaestog kilometra, koja i nije preterano zanimljiva.
Naprotiv, skoro sve drugo je daleko zanimljivije.
Recimo, okolina...plaža, ako uzmemo dužinu kao osnovnu meru, jeste dugačka pomenutih trinaest kilometara, ali prosečna dubina, ako to uzmemo kao drugu meru, od vode do šumice u pozadini, je oko 60 metara. To ostavlja itekako dovoljno prostora za svakoga da pronađe sebi ne samo mesto za sunčanje, već i da ne gazi pritom na tuđi peškir. Neke procene govore o cifri od 150000 posetilaca kao o kapacitetu plaže, i to onom realnom, bez nekog posebnog guranja.
Pomenusmo malopre i šumicu.
Scenografija od četinara takođe ima svoju dubinu, ali i gustinu. Tu se zaista može skloniti od vrućine, ali i zaigrati neki oblik sporta u hladovini, a gotovo svaka od tih šumica krije i svoj parking. Većina parkinga je neuređena u potpunosti, ali sasvim prihvatljive strukture za normalno parkiranje. Pritom, većina ovih parkinga je besplatna, a to je reč koja polako ali sigurno odlazi sa svih današnjih obala mora...
Može se zaključiti da ima svojih aduta ova privlačna varijanta ugođaja na moru, za veliki broj ljudi.
Ono što nije besplatno, jesu ležaljke i suncobrani, ali oni zauzimaju relativno mali prostor u odnosu na kompletnu silu ove plaže. I, stoga nije ni zameriti što se ponešto i plaća. Ponegde kao konzumenti pića u nekom od brojnih barova na obali, a ponegde neposredno dnevnim zakupom.
I kada smo već kod tih brojnih kafića, uglavnom kafići nose imena delova plaže na kojima su pozicionirani, ili...je to ipak obrnuto?
Stoga i ne treba da čudi što imamo brojne plaže sa nazivima poput Ivana, Tropicana, Coco...ali jedan od naziva je nekako zaslužio par reči više.
Reč je o plaži Copacabana.
Naime, čitava Velika plaža poznata je i kao Copacabana u Brazilu, jer peščanim ambijentom podseća na ovu svetski poznatu, ali tri puta kraću plažu. I, eto, neko se setio da marketinški otcepi za deo plaže koji zakupljuje baš ovaj naziv, a naravno, nikakvih prepreka nije imao za to, jer je odomaćeni, ali ne i zaštićeni naziv za Veliku plažu bio Ulcinjska Kopakabana,
A taj pesak je nešto zaista posebno. Toliko je fin, izvaljan moćnim talasima bez kojih ne bismo ni prepoznali ovu plažu, talasima koji u plitkoj vodi prave brda i doline pod površinom, pa se može desiti da voda zapljuskuje pupak, i dok se ježimo i pravimo grimase izdižući se na prste kod prvog ulaska u vodu, ostajemo zaprepašćeni prizorom gde nekih dvadesetak metara dalje od obale, neki stoje u vodi do kolena i iščekuju udar talasa sa osmesima na licu. Kažu i da je ovaj pesak lekovit, posebno kod reumatizma, ali slana voda i topao pesak su svakako formula koju vole reumatski načeti delovi tela, pa možda treba gledati pomenutu lekovitost više na taj način.
No, ko mari zapravo...sve dok prija.
Istina, negde bliže Porto Mileni nalazi se i podvodna hrid interesantna roniocima, a svedok sam interesantnih ulova baš na tom mestu, nekih kamerom, a nekih podvodnom puškom, što govori o značaju ove hridi koja je u potpunoj suprotnosti sa naizgled jednoličnom peščanom i plitkom Velikom plažom.
Štaviše, nešto više od kilometra u odnosu na hrid, leži olupina jednog od većih brodova svog vremena, koji je u Prvom svetskom ratu najverovatnije ovde naleteo na minu, te naseo na dno jedva nešto preko deset metara, a danas je prava poslastica za ronioce.
I, ono što mnoge pokreće ka upravo ovoj plaži, jeste Kajting koji se sa Ušća Bojane vremenom preselio baš na Veliku plažu i zasada se odomaćio ovde, predstavljajući atrakciju i za obične kupače koji uživaju gledajući ove surfere na vetru.
Ja volim ovu plažu.
Tesko da bih je promašio na bilo kom dolasku na crnogorsku obalu Jadrana.
Naravno da postoje i sitnice koje kvare ugođaj, a svi koji me znaju setiće se da je tu pre svega reč o saobraćaju i opterećenju praktično jedine saobraćajnice kojom se stiže na odabrani deo plaže, ali te sitnice ne uspevaju da mi pokvare nikada ugođaj koji za sada nadmašuje sve prepreke.
Ne, nisam ljubitelj gledanja u praznu pučinu, neodređene horizonte i izmaglice u daljinama, jer sam u životu imao i sreće i nesreće da se nagledam prelepih delova Jadrana pre svega kojima scenografiju gotovo uvek zatvara nekakav pejzaž pre nego što pogled izbije na horizont, ali ovde mi ni to ne smeta.
Nekome će svakako prijati, a nekome će možda biti i višak u agendi godišnjeg odmora, te ne bih nikoga eksplicitno pozivao na ovaj komad obale, ali iz mog teksta i fotografija verovatno će većina čitalaca pronaći za sebe onu odluku - posetiti ili preskočiti.
Нема коментара:
Постави коментар