Najzapadnije utvrđeno mesto u Srbiji, ujedno je i najznačajnije srednjevekovno utvrđenje u Vojvodini. Ume da zazvuči čudno, dok se ne prisetimo da pričamo o srednjevekovnom utvrđenju, jer ostatak utvrđene Vojvodine stekao je svoj značaj kasnije.
Ipak, ono što je interesantno, jeste istorija ovog utvrđenja.
Smeštena je uz mesto Bač, i po njoj je i čitava Bačka, kažu, dobila ime.
Pa ipak, otkud tvrđava ovde?
Bačka se ovde branila, sa sve svojim tadašnjim bogatstvom, ni od kog drugog, do od Cara Dušana Silnog koji je u to vreme nemilice porobljavao gotovo sve na Balkanu.
Pa ipak, vremenom je ova tvrđava ugošćavala i najveću krstašku vojsku ikada skupljenu, dakako, vojsku Fridriha Barbarose, ali kuriozitet je ipak činjenica da je jedan srpski velmoža, branio Ugarsku od Turske vojske upravo ovde.
Interesantna istorija.
Naravno, do momenta kada mađarski ustanici u svom ustaničkom poletu ne sruše tu istoriju i sve njene metafore koje je ona nosila za njih.
Zatim su došle godine bede, godine u kojima se zapušta ova fortifikacija do mere da biva potpuno zatvorena za bilo kakav obilazak, osim, naravno, raznoraznih tipova vandala koji su je čak uspeli i zapaliti.
I zatim počinju da se čuju mali, tihi, ali konačno nepokolebljivi koraci sa mesta gde su stajale još nerazvučene gomile kamenja, pepela i đubreta na mestu na kome su viorile brojne zastave kroz istoriju.
Ti tihi koraci su vremenom postali glasniji.
Duži.
Značajniji.
To su zapravo koraci kojima je Bačka tvrđava krenula u pohod na svoju slavu, onu koja joj pripada zbog svega čemu je svedočila.
Ona više neće biti mesto na kome se sreće smrt, ne, ali postaće mesto na kome se očas posla izmame osmesi i fotoaparati, te umesto tela po opsadnim jarkovima, svojom lepotom puniće memorijske kartice i stranice društvenih mreža na kojima se turisti hvale svojim putovanjima.
To je slava kojoj svaka tvrđava danas teži.
Bačka tvrđava je na najboljem putu ka njoj.
Više od sedam hiljada ljudi godišnje to zna, iako restauracija nije ni do polovine došla, ali su rezultati već dovoljni.
Sa puta, eto, putokaz koji se ne može promašiti.
Kome se dopada, a kome ne, to je već druga stvar, ali ako je namera bila da skrene pažnju i ukaže na tvrđavu, putokaz je u potpunosti uspeo.
Iako ni sada nije baš jednostavno razaznati po obraslim i narušenim konturama šta je šta, naročito teško je bilo kada je počela restauracija jer se nije moglo razaznati čak ni gde je uopšte ulaz a kamoli ostali fortifikacijski i logistički objekti.
Jedna od ideja koje se restauracijom ostvaruju jeste i ideja edukacije, odnosno osmišljavanja prostora unutar kompleksa za takve svrhe.
Svaki lep dan, pa čak i sat, upotpunjuje ambijent učenja na otvorenom u improvizovanim ali sasvim lepo stilizovanim svojevrsnim učionicama.
Eh, golubovi...
Da probamo da zamislimo neki lepši ukras za vrh kule od jata golubova koji poleću..?
I veza sa Bačom, sjajna, ali o tome u posebnoj temi.
Ipak, ono što je interesantno, jeste istorija ovog utvrđenja.
Smeštena je uz mesto Bač, i po njoj je i čitava Bačka, kažu, dobila ime.
Pa ipak, otkud tvrđava ovde?
Bačka se ovde branila, sa sve svojim tadašnjim bogatstvom, ni od kog drugog, do od Cara Dušana Silnog koji je u to vreme nemilice porobljavao gotovo sve na Balkanu.
Pa ipak, vremenom je ova tvrđava ugošćavala i najveću krstašku vojsku ikada skupljenu, dakako, vojsku Fridriha Barbarose, ali kuriozitet je ipak činjenica da je jedan srpski velmoža, branio Ugarsku od Turske vojske upravo ovde.
Interesantna istorija.
Naravno, do momenta kada mađarski ustanici u svom ustaničkom poletu ne sruše tu istoriju i sve njene metafore koje je ona nosila za njih.
Zatim su došle godine bede, godine u kojima se zapušta ova fortifikacija do mere da biva potpuno zatvorena za bilo kakav obilazak, osim, naravno, raznoraznih tipova vandala koji su je čak uspeli i zapaliti.
I zatim počinju da se čuju mali, tihi, ali konačno nepokolebljivi koraci sa mesta gde su stajale još nerazvučene gomile kamenja, pepela i đubreta na mestu na kome su viorile brojne zastave kroz istoriju.
Ti tihi koraci su vremenom postali glasniji.
Duži.
Značajniji.
To su zapravo koraci kojima je Bačka tvrđava krenula u pohod na svoju slavu, onu koja joj pripada zbog svega čemu je svedočila.
Ona više neće biti mesto na kome se sreće smrt, ne, ali postaće mesto na kome se očas posla izmame osmesi i fotoaparati, te umesto tela po opsadnim jarkovima, svojom lepotom puniće memorijske kartice i stranice društvenih mreža na kojima se turisti hvale svojim putovanjima.
To je slava kojoj svaka tvrđava danas teži.
Bačka tvrđava je na najboljem putu ka njoj.
Više od sedam hiljada ljudi godišnje to zna, iako restauracija nije ni do polovine došla, ali su rezultati već dovoljni.
Sa puta, eto, putokaz koji se ne može promašiti.
Kome se dopada, a kome ne, to je već druga stvar, ali ako je namera bila da skrene pažnju i ukaže na tvrđavu, putokaz je u potpunosti uspeo.
Iako ni sada nije baš jednostavno razaznati po obraslim i narušenim konturama šta je šta, naročito teško je bilo kada je počela restauracija jer se nije moglo razaznati čak ni gde je uopšte ulaz a kamoli ostali fortifikacijski i logistički objekti.
Jedna od ideja koje se restauracijom ostvaruju jeste i ideja edukacije, odnosno osmišljavanja prostora unutar kompleksa za takve svrhe.
Svaki lep dan, pa čak i sat, upotpunjuje ambijent učenja na otvorenom u improvizovanim ali sasvim lepo stilizovanim svojevrsnim učionicama.
Eh, golubovi...
Da probamo da zamislimo neki lepši ukras za vrh kule od jata golubova koji poleću..?
I veza sa Bačom, sjajna, ali o tome u posebnoj temi.
Нема коментара:
Постави коментар