Nekih šezdesetak kilometara od Beograda, nizvodno prateći Dunav, smestila se stara varošica Smederevo. Koliki napor može biti jedan jednodnevni izlet do nje?
Oh, a tako mnogo toga može da ponudi taj izlet, tako mnogo...
Zaštitni znaci grada definitivno su Tvrđava, Železara i Smederevske jeseni, ali kad se stigne na ove prostore, ponuda je kudikamo šarolikija. Jedna prekrasna gimnazija, trg, ili manje poznata Vila Obrenovića, samo su deo te šarolikosti koju putnik može upiti u tom predloženom izletu.
A opet, za one koji bi radije iz fotelje videli o čemu se radi, evo i nekih utisaka koje u velikoj meri ume da prenese moj objektiv.
Onima drugima kojima nije prevelika avantura da se zapute na tu stranu, neka ove fotografije posluže kao mali izlog onoga što mogu videti. Naravno, Tvrđava sa svim svojim specifičnostima je obrađena u zasebnoj temi, a ubrzo će dobiti i još jedan pogled, taman kako i ovakva građevina zaslužuje.
Sve ostalo, više manje je tu, sa izuzetkom Vile Breg, zaveštanja dinastije Obrenovića, koja takođe ima svoju stranicu.
Eh, jedan zanimljiv rukavac na koji nećete doći da zabacite štapove definitivno, jer za to uvek ima boljih mesta, ali ćete teško odoleti da ne posvetite koji minut gledanja domaćih pecaroša koji na najrazličitije načine, ali sa nekom uniformnom smirenošću nastoje da ulove svoj trofej...
I jedna od lepših ranžirnih stanica u državi...
...ali i jedna od ružnijih autobuskih stanica, takođe.
Čuvena gimnazija...
I jedno istorijsko stablo...sa posvetom.
Trg sa Crkvom i gradskom kućom, fontanom i šetalištem...
Eh, burići...teško je u Srbiji naći snažniju asocijaciju na rustikalni stil života u ne tako davnim danima za nama, nego što su to burad sa vinom. Nažalost, sve je to odavno hemija, alijas industrija, i burići su tu mahom za ukras, ali je lepo, van svake sumnje.
Konačno, šetalište, korzo, promenada, kakogod ga zvali, svrha mu je uvek ista. Onaj lepši deo životnih momenata mnogi Smederevci vezuju baš za ovu ulicu.
Oh, a tako mnogo toga može da ponudi taj izlet, tako mnogo...
Zaštitni znaci grada definitivno su Tvrđava, Železara i Smederevske jeseni, ali kad se stigne na ove prostore, ponuda je kudikamo šarolikija. Jedna prekrasna gimnazija, trg, ili manje poznata Vila Obrenovića, samo su deo te šarolikosti koju putnik može upiti u tom predloženom izletu.
A opet, za one koji bi radije iz fotelje videli o čemu se radi, evo i nekih utisaka koje u velikoj meri ume da prenese moj objektiv.
Onima drugima kojima nije prevelika avantura da se zapute na tu stranu, neka ove fotografije posluže kao mali izlog onoga što mogu videti. Naravno, Tvrđava sa svim svojim specifičnostima je obrađena u zasebnoj temi, a ubrzo će dobiti i još jedan pogled, taman kako i ovakva građevina zaslužuje.
Sve ostalo, više manje je tu, sa izuzetkom Vile Breg, zaveštanja dinastije Obrenovića, koja takođe ima svoju stranicu.
Eh, jedan zanimljiv rukavac na koji nećete doći da zabacite štapove definitivno, jer za to uvek ima boljih mesta, ali ćete teško odoleti da ne posvetite koji minut gledanja domaćih pecaroša koji na najrazličitije načine, ali sa nekom uniformnom smirenošću nastoje da ulove svoj trofej...
I jedna od lepših ranžirnih stanica u državi...
...ali i jedna od ružnijih autobuskih stanica, takođe.
Čuvena gimnazija...
I jedno istorijsko stablo...sa posvetom.
Trg sa Crkvom i gradskom kućom, fontanom i šetalištem...
Eh, burići...teško je u Srbiji naći snažniju asocijaciju na rustikalni stil života u ne tako davnim danima za nama, nego što su to burad sa vinom. Nažalost, sve je to odavno hemija, alijas industrija, i burići su tu mahom za ukras, ali je lepo, van svake sumnje.
Konačno, šetalište, korzo, promenada, kakogod ga zvali, svrha mu je uvek ista. Onaj lepši deo životnih momenata mnogi Smederevci vezuju baš za ovu ulicu.
Нема коментара:
Постави коментар