Imati aerodrom, šećeranu i luku na najvećoj reci, trebalo bi da znači mnogo za jedno mesto.
Pa ipak, Kovin uglavnom nije poznat po prvim obeležjima, i to veoma neopravdano.
Na svega pedesetak kilometara od Beograda, ali i tridesetak od Pančeva i gotovo jedan impozantan most udaljen od Smedereva, Kovin je uvek imao veću perspektivu od one koju je sebi prigrabio.
Opšta situacija u zemlji posebno se odrazila na ovakva mesta, pa ni Kovin nije bolje prošao. Utonuo je u dremež koji se vremenom pretvorio u dugačak san...
Tek poneki pokušaj buđenja iz tog sna, kratkotrajan i uglavnom neuspešan. Vreme je nekako stalo u ovoj varoši u kojoj je čak i promena delatnosti nekog lokala postajala događaj za prepričavanje.
Takvi mesta je, nažalost, i previše u Srbiji, ali tema ove stranice je zapravo buđenje iz sna jedne od njih.
O, da, Kovin je otvorio i protljao oči i kako izgleda, rešio da se ne vraća više u san.
Uz oči, otvorio je i ulice za cvetne pejsaže, otvorio je parkove za neobične kreacije, otvorio trgove da se na njih okupe meštani i sa ponosom ugoste gosti uz razne kulturne manifestacije.
Baš zato je Kovin danas zauzeo svoje mesto na ovoj stranici, jednako poletno kako se nameštao i objektivu i prijatno iznenađenom fotografu iza njega koji jako dugo čeka na ovaj trenutak. Otprilike onoliko dugo koliko i pohodi ovu do sada uspavanu varošicu.
Trg koji ugošćava Kovinsko leto uveče bude prepun i zaista tada deluje da se sve diglo na noge i odlučilo da spavanje nadalje bude samo ona nužna priča, da se uhvati malo snage za dalje. Ja lično navijam iz sve snage za to dalje jer najzad deluje da su stanovnici Kovina odlučili da uzmu sudbinu u svoje ruke i da se ne prepuštaju više matici letargije.
Biciklisti koji simbolizuju banatski ambijent i životni stil jedini su preostali primerci mnogo većeg projekta na ovu temu. Nažalost, deo ambijenta južnog Banata su i snažni vetrovi kojima ostatak grupe ovih jedinstvenih biciklista nije odoleo.
Šmek starog laloškog Kovina opstaje u ovim divnim fasadama koje sad čekaju svoj red za šminkanje, a nekima će možda biti i kompletan lifting urađen. Kako je krenulo, ne bih se začudio...
Murali i grafiti oko škola dodaju tradicionalnom i notu savremenog i urbanog, trend prenesen iz velikih urbanih jezgara koji se, začudo, odlično uklopio u sveukupnu priču.
I, konačno, malo ljudi zna da u Kovinu postoje i ostaci srednjevekovne tvrđave, kao i kod mnogih srednjevenovnih utvrda, nadzidane na ostacima ranih naselja ljudi iz daleke prošlosti. Malo je toga očuvano, ali je zato prostor sjajno iskorišten kao gradsko izletište.
Simbolisan Dunav u svom toku kroz Srbiju, kada se pusti voda kroz ove kanale, slika postaje interesantna...
Konačno, eto i Dunavca i uređene marine za čamce, a bogami i poneki šlep.
Pecanje?
Suvišnog li pitanja...
Ostaci tvrđave;
Rode na krovovima nam pokazuju da smo na pravom putu u šetnji kroz stari Kovin. I šetnja se nastavlja mirnim ulicama...
Pa ipak, Kovin uglavnom nije poznat po prvim obeležjima, i to veoma neopravdano.
Na svega pedesetak kilometara od Beograda, ali i tridesetak od Pančeva i gotovo jedan impozantan most udaljen od Smedereva, Kovin je uvek imao veću perspektivu od one koju je sebi prigrabio.
Opšta situacija u zemlji posebno se odrazila na ovakva mesta, pa ni Kovin nije bolje prošao. Utonuo je u dremež koji se vremenom pretvorio u dugačak san...
Tek poneki pokušaj buđenja iz tog sna, kratkotrajan i uglavnom neuspešan. Vreme je nekako stalo u ovoj varoši u kojoj je čak i promena delatnosti nekog lokala postajala događaj za prepričavanje.
Takvi mesta je, nažalost, i previše u Srbiji, ali tema ove stranice je zapravo buđenje iz sna jedne od njih.
O, da, Kovin je otvorio i protljao oči i kako izgleda, rešio da se ne vraća više u san.
Uz oči, otvorio je i ulice za cvetne pejsaže, otvorio je parkove za neobične kreacije, otvorio trgove da se na njih okupe meštani i sa ponosom ugoste gosti uz razne kulturne manifestacije.
Baš zato je Kovin danas zauzeo svoje mesto na ovoj stranici, jednako poletno kako se nameštao i objektivu i prijatno iznenađenom fotografu iza njega koji jako dugo čeka na ovaj trenutak. Otprilike onoliko dugo koliko i pohodi ovu do sada uspavanu varošicu.
Trg koji ugošćava Kovinsko leto uveče bude prepun i zaista tada deluje da se sve diglo na noge i odlučilo da spavanje nadalje bude samo ona nužna priča, da se uhvati malo snage za dalje. Ja lično navijam iz sve snage za to dalje jer najzad deluje da su stanovnici Kovina odlučili da uzmu sudbinu u svoje ruke i da se ne prepuštaju više matici letargije.
Biciklisti koji simbolizuju banatski ambijent i životni stil jedini su preostali primerci mnogo većeg projekta na ovu temu. Nažalost, deo ambijenta južnog Banata su i snažni vetrovi kojima ostatak grupe ovih jedinstvenih biciklista nije odoleo.
Šmek starog laloškog Kovina opstaje u ovim divnim fasadama koje sad čekaju svoj red za šminkanje, a nekima će možda biti i kompletan lifting urađen. Kako je krenulo, ne bih se začudio...
Murali i grafiti oko škola dodaju tradicionalnom i notu savremenog i urbanog, trend prenesen iz velikih urbanih jezgara koji se, začudo, odlično uklopio u sveukupnu priču.
I, konačno, malo ljudi zna da u Kovinu postoje i ostaci srednjevekovne tvrđave, kao i kod mnogih srednjevenovnih utvrda, nadzidane na ostacima ranih naselja ljudi iz daleke prošlosti. Malo je toga očuvano, ali je zato prostor sjajno iskorišten kao gradsko izletište.
Simbolisan Dunav u svom toku kroz Srbiju, kada se pusti voda kroz ove kanale, slika postaje interesantna...
Konačno, eto i Dunavca i uređene marine za čamce, a bogami i poneki šlep.
Pecanje?
Suvišnog li pitanja...
Ostaci tvrđave;
Rode na krovovima nam pokazuju da smo na pravom putu u šetnji kroz stari Kovin. I šetnja se nastavlja mirnim ulicama...
Нема коментара:
Постави коментар