Kažu meni davno, davno, kad sam prvi put krenuo za Zobnaticu: pođeš samo put Subotice, pa sve ravno, ravno, i skreneš posle Palanke (Bačke, jelte, da ne bude zabune), i onda samo ravno do skretanja...al' vidi se hipodrom još sa puta....tada se zaista još moglo skrenuti sa puta pravo na hipodrom, danas već moraš kroz kompleks.
Naopako, što bi rekli starosedeoci.
I jeste, sve je ravno i traje. Daleko, brate mili...ali trebalo je. Tada sam se i zaljubio u ideju da konji nesputano pasu u velikim ograđenim prostorima, iako sam tada to već video u Ljubičevu i Bečeju. I sad, vreme je prošlo, pretvorilo se u godine, a onda i u decenije, a mene je nešto opet počelo da vuče na put.
Na put u tu dosadnu i daleku ravnicu. Zobnatico, evo me opet na kratko.
Stari hotel, novi hotel na mestu gde je bio dvorac na obali jezera, neka nova galerija, zapušten muzej i par novih skulptura u parku.
Naopako, što bi rekli starosedeoci.
I jeste, sve je ravno i traje. Daleko, brate mili...ali trebalo je. Tada sam se i zaljubio u ideju da konji nesputano pasu u velikim ograđenim prostorima, iako sam tada to već video u Ljubičevu i Bečeju. I sad, vreme je prošlo, pretvorilo se u godine, a onda i u decenije, a mene je nešto opet počelo da vuče na put.
Na put u tu dosadnu i daleku ravnicu. Zobnatico, evo me opet na kratko.
Stari hotel, novi hotel na mestu gde je bio dvorac na obali jezera, neka nova galerija, zapušten muzej i par novih skulptura u parku.
Nije samo paun, tu je i noj. Svakom po spomen-kamen.
Nekadašnji restoran napušten, prodavnica koje više nema, ali zato ostatak ambijenta zaista želi dobrodošlicu putniku.
Lepo, mirno i kao izmišljeno za uživanje. Šetnja bez opterećenja, uz duboko upijanje onih prefinjenih mirisa, boja i zvukova koji opuštaju svaku nit u čoveku.
I ta mala ali lepa galerija....
U stari, naizgled netaknuti hotel Jadran...
Muzej moderne spoljašnosti ali zastrašujuće zapuštene unutrašnjosti.
Obnovljeni dvorac u kome je sada depadans hotela, onaj eksluzivniji, naravno.
Pogled sa zadnje strane dvorca na jezero.
U Drugom delu šetnju kroz park zamenićemo topotom kopita na travi i u pesku...
Nekadašnji restoran napušten, prodavnica koje više nema, ali zato ostatak ambijenta zaista želi dobrodošlicu putniku.
Lepo, mirno i kao izmišljeno za uživanje. Šetnja bez opterećenja, uz duboko upijanje onih prefinjenih mirisa, boja i zvukova koji opuštaju svaku nit u čoveku.
I ta mala ali lepa galerija....
U stari, naizgled netaknuti hotel Jadran...
Muzej moderne spoljašnosti ali zastrašujuće zapuštene unutrašnjosti.
Obnovljeni dvorac u kome je sada depadans hotela, onaj eksluzivniji, naravno.
Pogled sa zadnje strane dvorca na jezero.
U Drugom delu šetnju kroz park zamenićemo topotom kopita na travi i u pesku...
Нема коментара:
Постави коментар