Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

понедељак, 15. април 2019.

Objektivom po Srbiji - Manastir Žiča, duhovni hram neraskidivo vezan uz najdužu kraljevsku lozu Srbije

Kada se počne priča o Žiči, počinje i priča o Nemanjićima.
Tačno je tako, Žiča i Nemanjići zajedno stoje u istoriji...
Prepoznatljiv po crvenoj boji, Manastir Žiča je ostao do danas.
Nemanjići nisu, no upravo ovaj manastir je jedna od najvećih ostavština kraljevske dinastije koja je vladala najduže srpskim zemljama.
Dušan Silni je izašao na tri mora, da..ali danas je Žiča tu, a mora nigde nema bez pasoša.
Stoga, stvari su danas ipak jasne.
Rušena je Žiča i ponovo podizana više puta.
Utemeljitelj dinastije, Stefan Nemanja, Veliki Župan, pa potom i Kralj, podigao je ovaj manastir uz veliku pomoć svog brata Svetog Save. Iako nema direktnih pisanih izvora, zaključak koji se izvlači iz posrednih izvora govori o tome da je gradnja započeta, a možda i završena u 12. veku, mada je realnija pretpostavka da je manastir podignut ipak početkom trinaestog veka.
Krajem baš tog veka Tatari zauzimaju čelnu poziciju na spisku onih koji su manastir kroz istoriju rušili.Turci su nastavili da bi se spisak proširio i na Nemce početkom okupacije u Drugom svetskom ratu. Pa ipak, ovde nije kraj spiska...Razoran zemljotres doveo je do uništenja razmera takvih da je neophodna rekonstrukcija bila tako obimna da je odlučeno da se manastiru vrati autentični izgled sa početka trinaestog veka.
I tako, eto Žiče u nekom novom, savremenom ruhu, ali i izgledu autentičnom, kako dočekuje mnoge vernike ali i posetioce bez obzira na verska uverenja ili ignorisanja.
Turistički značaj manastirskog kompleksa toliko je porastao da je danas više nego očigledno okretanje upravljačkih struktura Manastira upravo ka promociji Manastira i privlačenju što većeg broja posetilaca.
O tome najbolje govore nova zgrada suvenirnice, uređeni parkinzi za prihvat turističkih autobusa ali i velikog broja automobila, te popločana staza sa prolazom ispod puta kojom se kreću posetioci, a koje se ne bi postidele ni najveće savremene turističke građevine.


Manastir se i dalje rekonstruiše i uređuje.
To ume da smeta ali se bez toga ne može.
Ipak, obrisi koje poprima kroz najnovija uređivanja obećavaju i više nego privlačnu turističku destinaciju na pomolu.
Udaljen od Beograda nešto više od 160km, uskoro će zahvaljujući autoputu postati daleko bliži.
Ne baš kilometarski, ali vremenom provedenim u vožnji mereno, daleko bliži će biti mnogim novim ali i starim posetiocima.
Do tada, mogli bismo krenuti redom, počev od parkinga na kome počinje prvi susret namernika sa ovim sjajnim duhovnim hramom.







































Crkva manastirska, čuvena, crvena...i pod skelama...


Puškarnice koje su nekada možda i imale smisla...








Privatne manastirske prostorije za smeštaj osoblja...
















Нема коментара:

Постави коментар