Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 25. август 2019.

Utvrđeni Balkan - Maglič, bajkovito srednjevekovno utvrđenje obavijeno maglom i misterijom

Tamo negde na jugu...daleko ze neke, a nekima nimalo...tamo negde gde se nekoliko planina poklonilo svojim obroncima, i tamo gde je Ibar uvio svoje korito u veliku krivinu...baš tamo negde je izgrađen  Maglič.
U Dolini kraljeva...ili ipak, u Dolini Jorgovana kako se najčešće naziva ovaj tok Ibra,a dvadesetak kilometara od Kraljeva.
Lagano se spuštajući sa Kopaonika, stiže se do mesta na kome Kraljevčani organizuju svoju tradicionalnu manifestaciju Veseli spust.
Naravno...u Dolinu Jorgovana.
A zašto baš jorgovana...ili zašto baš kraljeva...postoje legende...u svakom slučaju, to je dolina Ibra u kojoj su srednjevekovni vladari uživali u povlasticama kontrole nad putem koji vodi od moravske kotpline do Kosova polja, te svega onoga što donosi centar duhovne moći smešten u najpoznatijim srednjevekovnim pravoslavnim manastirima. Možda je otud Dolina kraljeva...a moguće je da su neki od njih posadili plavi jorgovana kako bi se njihove supruge osećale što komfornije po dolasku na srpski presto iz svojih zemalja.
Legendi je više...
Pa ipak, mistika vezana za gradnju ovog utvrđenja, možda je i najsnažniji oreol koji Maglič ukrašava.
Nastao je u trinaestom veku, gde zvuči logično da je u vreme obnove poharanog Manastira Žiča, Uroš Prvi naredio zidanje utvrde iz koje bi posada mogla braniti ovaj kraj.
Pa ipak, je li baš tako bilo..?
Nema čvrstih dokaza, uglavnom se sve to bazira na logikama.
Kako god da je nastao, Maglič je tu tajnu sačuvao za sebe.
Visoko gore, osim misterije oko nastanka, često ga obavija i magla koja se spušta u kotlinu.
Tek na momente iz magle ume da izviri poneki zid ili jedna od osam kula.
Moguće da je naziv potekao i iz te činjenice.
Međutim, time samo dolazimo do još jedne zagonetke kojih je ovo utvrđenje očito prepuno.
Konačno, treba se prepustiti onda konkretnom užitku.
Prelazak preko valovitog Ibra starim visećim mostom koji ne uliva poverenje...
Već ovaj prvi korak je ponekome adrenalinska avantura.
Ne možda velika, ali za neke dovoljna.
Sledeći izazov je fizičke prirode, ne adrenalinske.
Uređenom i popločanom stazom, mestimišno obogaćenom i klupama za odmor ali i kantama za odlaganje đubreta, te osvetljenom tako da naglašava nenarušenu ambijentalnu atmosferu srednjevekovnog grada, kreće se sa penjanjem a nagrada sledi na gotovo svakom mestu gde se zastane odmoriti i pustiti pogledu na volju.
I na vrhu je Maglič.
Stamen, prek, ozbiljan.
Gotovo autentičan.
Poprilično obnovljen.
Prelep.


Nepunih trista metara visokih bedema branjeno je sa osam kula, uključiv i Donžon kulu.
Unutar zidina ostaci crkve.
Ostaci dvorskog kompleksa sa logističkim odajama.
Ostaci još zagonetki, tajni, misterija...
Svaki korak otvara pitanja.
Nijedno pitanje nema jasnog odgovora.
Zamak misterija...
Pa opet, svaki korak pruža fantastičan pogled.
Na prošlost.
Na sadašnjost se nerealnim pejzažima Ibra sa ove tačke posmatranja.
Na budućnost kojoj bi Maglič kao turistička destinacija mogao pohrliti.
Pogleda je nebrojeno.
Voleo bih da čitaoci odaberu svoj...
























 


















 


























Нема коментара:

Постави коментар