Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 08. март 2015.

Objektivom van Srbije - Trogir, jedinstveno mesto u Kaštelanskom zalivu

Sećam se kada sam prvi put video Trogir, ima tome koja decenija već, bio sam impresioniran uglavnom centralnim gradskim jezgrom, katedralom, popločanim trgom i uglavnom ambijentom koji sam već sretao u drugim, ali mahom većim mestima. Caka je bila baš u tome što je jedno malo mesto imalo sve to tu, na vrlo malo prostora. Prosto sam prevideo činjenicu da se sam Trogir nalazi na ostrvu, te da se njegov novi deo širi po kopnu. Mnogo ljudi, mnogo toga za videti i naprosto su mi nekako promakli most, kanal i drugi znaci da sam dospeo na ostrvo.
Naravno, dominantan je most koji vodi na Čiovo, veliko ostrvo, i zato mi je i promakao mali most kojim sam prvo prošao.
Drugi put mi to više nije promaklo.
Tačnije, drugi put mi ništa više nije promaklo u Trogiru.
I tako svaki naredni dolazak, a ponekad i prolazak kroz Trogir, koristio sam da što više upijem u sebe ovaj pravi mali biser na Jadranu.


I taman kada sam mislio da me više ništa ovde ne može fascinirati, desilo se da sam došao u Trogir vodom. Spustiti jarbol da bi se prošlo ispod mosta za Čiovo nije baš nešto što bih praktikovao kao svakodnevnu rutinu, ali osećaj koji je usledio vredeo je svakog truda. Fantastično!
Tako sam se upoznavao sa Trogirom skoro svaki put kada sam dolazio, i svaki put sam mu se iznova radovao.
Ni danas me to nije prošlo, nimalo...




























E na kraju rive je tvrđava koja zaslužuje zasebnu temu.

Preko puta je gotovo nestvaran prizor uredno uvezanih jarbola, zastavica i jedara jahti vezanih na Čiovu.




















































Нема коментара:

Постави коментар