Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 22. фебруар 2015.

Objektivom van Srbije - Mostar, grad na Neretvi podno Veleža ovekovečen u Šantićevoj Emini

Tečko je odabrati naslov za nešto što je samo po sebi neopisivo u jednoj rečenici.
Još je teže kad treba izabrati reči koje će nagovestiti jedan grad zapravo sazdan na nagoveštajima.
I, možda je i najteže kad se to odnosi na jedan grad prepun uspomena, jednu ogromnu emotivnu zbirku koju nosiš u sebi decenijama...
Konačno, kad se ispetljaš iz tog klupka
nemogućeg i preteškog, ostaju jedan novi stari most, neka kaldrma, čaršija, fildžani, neka stara sećanja i neke nove slike...koje ipak nisu one stare.


Ne, u Mostaru se definitivno nije radilo o klasičnom duhu prohujalog vremena i neprepoznatljivom napretku novog i savremenog koji ruši integritet jednog grada sazdan negde duboko u nama, nekad davno. To je kliše.
Mostar nudi i neka podsećanja na nedavnu i nedovoljno zalečenu prošlost, na most koji izgleda kao onaj stari, ali to nije, i neke kuće i zgrade koje još uvek lekaju da ih zamene nove i da najzad i one iskorače iz mračnog doba koje ih je obavilo.
Kada prvi put dođeš u Mostar i to vidiš, možda i nije strašno.
Nezgodno je kad se prvi put vratiš u Mostar...

Konačno, neka krenu fotografije, pa možemo malo i mi uz njih da proćaskamo...




Gimnazija je sjajna, iz svakog ugla viđena.
Nažalost, već preko puta ove prelepe građevine tragovi sumraka i tame za nama...




Pa ipak, Mostar definitivno ide dalje, u nekom dobrom i lepom pravcu ovoga puta.







Ostaje još toga da uradi, ali je lepo videti da če biti urađeno zasigurno...





Komad starog, originalnog turskog kamenog mosta po kome smo ga svi znali.







Kaldrma već nagoveštava da ulazimo u onaj poznati deo Mostara, neki stari šmek je očuvan u dovoljnoj meri da čovek može da udahne ponovo ovde punim plućima i uživa u plimi sećanja koja nadire tiho i lagano, poput kakve unutrašnje stihije.











Marketing fantastično uklopljen u starinski duh ovog mesta, prelepe devojke u narodnim nošnjama pozivaju mnogobrojne turiste da uživaju u sjajnim kulinarskim specijalitetima u restoranima potpuno uklopljenim u duh vremena koje predstavljaju i čiju tradiciju čuvaju.











Neretvu kao da to ne interesuje, šepuri se u svojoj elegantnoj i karakterističnoj zelenoj boji i tiho odlazi dalje...



























































Ne sesti i ne popiti kafu u Mostaru sasvim je sigurno greška...ali je ne popiti iz fildđana, e to bi već mogao biti i greh prema samom sebi :)

Нема коментара:

Постави коментар