Sunce.
Dugo najavljivano i željno iščekivano.
Zima nije bila naročito hladna, mada je imala svoje momente, naravno.
Dugačka?
Nisam siguran ni to, trebalo bi da smo navikli na toliku zimu do sada, ali nekako se ipak odužila. Nepotrebno, svakako.
I konačno to sunce, ne ono zimsko koje smo viđali ove zime, ruku na srce, već ono prolećno, ono koje - obećava.
Vikend, sunce, aparat, društvo, sve se sklopilo, nedostaje samo ideja.
Sremski Karlovci i riblji paprikaš na Dunavu zvuče gotovo kao savršen izbor.
Iako su po mom skromnom mišljenju Sremski Karlovci najlepše mesto u zemlji i stoga zauzimaju posebno mesto na ovim stranicama, prosto mi je nemoguće odoleti i na ovom mestu ne dočekati prvi prolećni vikend.
Kao i uvek, dolazak iz pravca Beograda starim putem i dilema na semaforu u Karlovcima - levo ili desno prvo skrenuti?
Ideja o Karlovcima se realizuje u oba slučaja, levo je gradsko jezgro i duhovna hrana, desno je Dunav, obala, odmor za oči i onaj riblji paprikaš. Iz ne baš misterioznih razloga, put nas je odveo na desno prvo, u zagrljaj Dunavu i upravo tom paprikašu.
Oh, da, po ovakvom danu malo talasa ume prijatno da iznenadi objektiv, teško im je odoleti.
Scenografija za paprikaš je postavljena i samo se čeka da konobar iznese tu vruću i umereno ljutkastu poslasticu.
Zatim nazad na onaj semafor, pa na suprotnu stranu, punih i prezadovoljnih stomaka. Sjajan paprikaš, blago ljutkastog ukusa na nepcima, a nešto oporijeg i ljućeg ukusa u novčaniku, čak i bez ikakvog računa...ali kad nekoga omami ovakav dan i ambijent, kasno to shvati :)
I tu smo. Jedan pravi prelepi prirodni tepih ispred Bogoslovskih zgrada zaista zaokružuje priču kojoj objektiv ne može odoleti.
Dugo najavljivano i željno iščekivano.
Zima nije bila naročito hladna, mada je imala svoje momente, naravno.
Dugačka?
Nisam siguran ni to, trebalo bi da smo navikli na toliku zimu do sada, ali nekako se ipak odužila. Nepotrebno, svakako.
I konačno to sunce, ne ono zimsko koje smo viđali ove zime, ruku na srce, već ono prolećno, ono koje - obećava.
Vikend, sunce, aparat, društvo, sve se sklopilo, nedostaje samo ideja.
Sremski Karlovci i riblji paprikaš na Dunavu zvuče gotovo kao savršen izbor.
Iako su po mom skromnom mišljenju Sremski Karlovci najlepše mesto u zemlji i stoga zauzimaju posebno mesto na ovim stranicama, prosto mi je nemoguće odoleti i na ovom mestu ne dočekati prvi prolećni vikend.
Kao i uvek, dolazak iz pravca Beograda starim putem i dilema na semaforu u Karlovcima - levo ili desno prvo skrenuti?
Ideja o Karlovcima se realizuje u oba slučaja, levo je gradsko jezgro i duhovna hrana, desno je Dunav, obala, odmor za oči i onaj riblji paprikaš. Iz ne baš misterioznih razloga, put nas je odveo na desno prvo, u zagrljaj Dunavu i upravo tom paprikašu.
Oh, da, po ovakvom danu malo talasa ume prijatno da iznenadi objektiv, teško im je odoleti.
Scenografija za paprikaš je postavljena i samo se čeka da konobar iznese tu vruću i umereno ljutkastu poslasticu.
Zatim nazad na onaj semafor, pa na suprotnu stranu, punih i prezadovoljnih stomaka. Sjajan paprikaš, blago ljutkastog ukusa na nepcima, a nešto oporijeg i ljućeg ukusa u novčaniku, čak i bez ikakvog računa...ali kad nekoga omami ovakav dan i ambijent, kasno to shvati :)
I tu smo. Jedan pravi prelepi prirodni tepih ispred Bogoslovskih zgrada zaista zaokružuje priču kojoj objektiv ne može odoleti.
Нема коментара:
Постави коментар