Objektivom po Srbiji - Tisa u krivini pored Bačkog Petrovog sela

Moćna reka na svom putu ka konačnom moru u čijoj blizini je i nastala na početku, krivi granicu između Bačke i Banata, taman gde što će se pojačati za čitav tok nevelike bačke reke Čik. Reka od nepunih stotinu kilometara ne može dati previše vode, da, ali i ona je tu, da nadalje, posle Bačkog Petrovog sela, pa putem preko Bečeja, pa Novog Bečeja i sve do Titela, ispuni svoju misiju kretanja ka Crnom moru, koju je započela u blizini Subotice, gde je i nastala.

Tisa baš nekako na tom mestu, izgleda pitomo ali i moćno, sa onim impulsom koji od prvog pogleda provocira strahopoštovanje. Verovatno je baš zbog toga, na ovom mestu i nastalo privezište čamaca, plaža, ali i izletište stanovnika mesta koje je nekada, u jednoj davnoj i velikoj državi u kojoj je deo nas i rođen, važilo za najveće selo. Bačko Petrovo selo.

Samo selo je pijedastal u ligi najvećih sela, zaslužilo brojnošću, što stanovnika, a što porodica i kuća, kada je ovde obitavalo preko trinaest hiljada duša, a današnji poražavajući podaci koji govore o svakoj trećoj praznoj kući, poprilično se podudaraju i sa statistikama u kojima ovo mesto danas broji manje od pet hiljada stanovnika.

Smešteno na dve reke, od vajkada je ovo naselje bilo privlačno za poljoprivredu, a burna istorija ovih krajeva, smestiće i prva pominjanja u dokumentima u srednjevekovno doba i vetrometinu dešavanja na relaciji srpske, ugarske i turske srednjevekovne države.

Dakako, nisu jedine pošasti koje su snašle mesto u ovoj tadašnjoj vojnoj granici kako se administrativno obeležavala ova oblast, bile pljačkaške i ratne prirode. Život to tako uredi da nekako taman kada se mesto počelo razvijati, a uslov za to je bilo potpuno povlačenje Turaka sa ovog područja, desio se i veliki požar koji je progutao, kažu knjige, stotine kuća. Veličina zgarišta već govori o veličini mesta, a ona i o razvoju koji je usledio odlaskom turskog terora. 

I tako je ovo mesto gradilo svoju istoriju u krivini moćne Tise, a danas gradi i uređuje tu obalu, čineći od nje prelepo kupalište, izletište, privezište za čamce...

Bačko Petrovo selo duguje svoj naziv izvesnom Petru Tašinu, koji je bio vlasnik tamošnje skele preko Tise.

Koliko je to bilo važno, može da ilustruje i podatak da je u neko doba druge polovine srednjeg veka, na ovako velikoj reci postojao prelaz skelom još samo u Segedinu i Titelu. Dakle, osim poljoprivrede uslovljene dvema rekama, mesto je dobilo i na tranzitnom značaju zbog postojanja skele.

Upravo taj Petar, vlasnik skele po kome je i naselje dobilo naziv, smatra se i osnivačem savremenog mesta, pre svega zbog širenja privredne aktivnosti na tranzit skelom, koja i danas funkcioniše.

No, danas ta skela nema ni izbliza takav značaj, i danas njome sem ponekog radoznalca, prelaze samo poljoprivrednici traktorima do svojih poseda u Banatu. U jeku sezone pređe do pedesetak ljudi njome, ali to je pik, a ne podatak koji ilustruje značaj skele, jer se najčešće prevozi dosta manje putnika.

Danas se skela plaća paušalno, uglavnom spram veličine poseda koji se obrađuju, a pokreće se natezanjem drvenih kuka uz razapetu sajlu, te u tome ponekad pomažu i putnici. Neki iz radoznalosti, neki...što im se žuri.

No, kakogod, skela i danas funkcioniše, eto...

Jedva kilometar uzvodno od skele, doprećemo i do kupališta, odnosno izletišta...odnosno privezišta za čamce.

Živopisno, veoma.

Dakako, u skladu sa sporim ritmom ovog bačkog sela, jer osim samog centra naspram dominirajuće i prelepe crkve u kom skoro uvek ima živosti, najviše aktivnosti se može sresti baš ovde.

Neko će poterati čamac u krivini, a neko će ga tek spuštati u vodu. 

Neko će paziti na decu dok se igraju na šarenom mobilijaru, dok će neko zabaciti štapove i sa onom smirenošću kakvu valjda samo ribolovci mogu imati, posmatrati površinu velike reke nagađajući koja će riba prva da zatrese plovak.

Naravno, neko će i roštilj potpaliti, a neko će se i zaleteti da atraktivnim skokom u vodu privuče poglede skrivene ispod trepavica koje samo čekaju da zadrhte...

I zbog toga, u tom usporenom laloškom ambijentu, ova krivina, jedna od najlepših na Tisi, može da se opiše samo jednom rečju.

Živopisno.

I nepun kilometar uzvodno uz obalu počev od skele, ukazuje se ona krivina.

Krivina u kojoj se u mimohodu nalaze i prepoznaju sve one najlepše misli koje stanovnici ovog mesta donesu sa sobom u tu krivinu.

I tu počinje priča o jednom drugačijem Bačkom Petrovom selu.

Lepšem, usudim se reći, ali nemojte mi zbog tog' šta zameriti, jer ko me poznaje, zna šta meni Tisa znači, i ja sam uvek subjektivan kada je reč o njoj...