Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

петак, 06. септембар 2013.

Objektivom van Srbije - Segedinsko zimsko prepodne...

U gradu koji je mađarski sinonim ta istoriju, studiranje, saživot raznih nacionalnosti, ali i privlačan šoping, s vremena na vreme je izuzetan doživljaj osetiti njegovu mirnoću i tihu dostojanstvenost tek povremeno prekidanu zvukom tramvaja koji lagano klizi od stanice do stanice.
Baš tako...

Izgleda da je najbolje vreme za ovakav ugođaj negde zimi, u neko od vikend prepodneva, sad, subota ili nedelja, ne znam...a možda je i svejedno, jer... ovakav grad itekako ima šta da pokaže, samo ako držimo oči širom otvorene.


Šine su me fascinirale, prave šine za vozove, ali po njima se kreće tramvaj, nekakav zagonetni šmek te kombinacije za nekoga rođenog uz neke sasvim drugačije tramvajske šine... Otud odsustvo boje u obradi.






























Нема коментара:

Постави коментар