Slabo istražena, definitivno slabo istražena.
Ovako opisuju Kulu kod Vrdnika pojedini autoriteti iz struke.
Navodno pomalo nepristupačan teren nekada je bio sinonim za objektivnu neinteresantnost lokaliteta. I to su reči potekle iz struke.
A šta zapravo znači da je lokalitet interesantan ili ne?
Njegovu interesantnost posmatramo uvek kroz interes onoga ko bi mogao da se bavi istraživanjem tog lokaliteta. Nekada je to uglavnom bilo vezano za sam naučni rad, lični rad zarad objavljivanja ili opšti naučni interes inspirisan i motivisan iz državnih institucija. Tada nije bilo mnogo bitno gde je lokalitet, niti da li je pristupačan.
Danas je drugačije, u prvom planu je ipak povrat uloženog, baš kao i u svim ostalim sferama.
Otud i rimska predstraža i osmatračnica nekadašnje prestonice Sirmijuma, a potonje utvrđenje iz brojnih pokušaja Zapada da zaustavi osmanlijska napredovanja ka Pešti i Beču, danas zadržava neslavni epitet slabo istražene. Nema adekvatnog povrata za uloženo. Nema turista, nema međunarodnog značaja, nema zainteresovanih investitora istraživanja.
A nama nije interesantno.
Definitivno...
Pa dobro, tu smo gde smo i sada nam samo ostaje da idemo dalje i da ne ignorišemo ono što već imamo.
A šta konkretno imamo?
Imamo relativno očuvanu glavnu Donžon kulu, najutvrđenije mesto u svakoj tvrđavi, mesto koje se osvajalo uglavnom dugotrajnom opsadom a ređe direktnim udarima.
Imamo i fragmente zidina koji su opasavali ovu kulu u rimsko doba, ali posebno kasnije kada se u nekim spisima iz četrnaestog veka ovde prvi put pominje i utvrđeni grad.
Pronađeni predmeti pričaju svoju istoriju i to uglavnom šturo, negde kao i ovaj tekst iznad, ali u podnožju same Kule danas je kreiran novi ambijent koji možda u budućnosti donese ovom čuvaru istorije neko novo vreme. Možda donese i jedan od osnovnih postulata oblika kapitalizma sa kojim danas koketiramo kao društvo, a to je povrat uloženog. Taj ambijent dovodi turiste u samo podnožje Kule, u savremeno etno naselje na svega par kilometara od Vrdnika, i na svega petnaestak kilometara od Novog Sada, odnosno daleko poznatijeg Petrovaradina, i najbližeg primera tvrđave koja je daleko bolje istražena i koja ima onaj obavezni povrat investicije.
Možda će u budućnosti i ovaj moj članak biti dopunjen i možda će budućnost doneti čak i neku rekonstrukciju nekadašnjeg utvrđenog grada na Fruškoj Gori.
Do tada, slike su ovde i pokazuju ono što možemo videti danas. Možda nema baš mnogo da se vidi ali vredi, uključiv i laganu šetnjicu od par minuta od parkinga do vrha kroz uređenu šumu.
E sad, srce...teško, ali malo podseća iz ovog ugla. Neki Romeo&Julija look na Kuli :)
Obrasle zidine, za sada smatrane spoljnim ako se ne otkriju vremenom i neke još isturenije.
I dva puta koja vode do Kule, oba kroz šumu relativno uređenim, odnosno označenim stazama. Do samog Vrdnika vodi i treća, najbolja od svih.
A pri vrhu svih staza nazire se ponosno Kula...
Ovako opisuju Kulu kod Vrdnika pojedini autoriteti iz struke.
Navodno pomalo nepristupačan teren nekada je bio sinonim za objektivnu neinteresantnost lokaliteta. I to su reči potekle iz struke.
A šta zapravo znači da je lokalitet interesantan ili ne?
Njegovu interesantnost posmatramo uvek kroz interes onoga ko bi mogao da se bavi istraživanjem tog lokaliteta. Nekada je to uglavnom bilo vezano za sam naučni rad, lični rad zarad objavljivanja ili opšti naučni interes inspirisan i motivisan iz državnih institucija. Tada nije bilo mnogo bitno gde je lokalitet, niti da li je pristupačan.
Danas je drugačije, u prvom planu je ipak povrat uloženog, baš kao i u svim ostalim sferama.
Otud i rimska predstraža i osmatračnica nekadašnje prestonice Sirmijuma, a potonje utvrđenje iz brojnih pokušaja Zapada da zaustavi osmanlijska napredovanja ka Pešti i Beču, danas zadržava neslavni epitet slabo istražene. Nema adekvatnog povrata za uloženo. Nema turista, nema međunarodnog značaja, nema zainteresovanih investitora istraživanja.
A nama nije interesantno.
Definitivno...
Pa dobro, tu smo gde smo i sada nam samo ostaje da idemo dalje i da ne ignorišemo ono što već imamo.
A šta konkretno imamo?
Imamo relativno očuvanu glavnu Donžon kulu, najutvrđenije mesto u svakoj tvrđavi, mesto koje se osvajalo uglavnom dugotrajnom opsadom a ređe direktnim udarima.
Imamo i fragmente zidina koji su opasavali ovu kulu u rimsko doba, ali posebno kasnije kada se u nekim spisima iz četrnaestog veka ovde prvi put pominje i utvrđeni grad.
Pronađeni predmeti pričaju svoju istoriju i to uglavnom šturo, negde kao i ovaj tekst iznad, ali u podnožju same Kule danas je kreiran novi ambijent koji možda u budućnosti donese ovom čuvaru istorije neko novo vreme. Možda donese i jedan od osnovnih postulata oblika kapitalizma sa kojim danas koketiramo kao društvo, a to je povrat uloženog. Taj ambijent dovodi turiste u samo podnožje Kule, u savremeno etno naselje na svega par kilometara od Vrdnika, i na svega petnaestak kilometara od Novog Sada, odnosno daleko poznatijeg Petrovaradina, i najbližeg primera tvrđave koja je daleko bolje istražena i koja ima onaj obavezni povrat investicije.
Možda će u budućnosti i ovaj moj članak biti dopunjen i možda će budućnost doneti čak i neku rekonstrukciju nekadašnjeg utvrđenog grada na Fruškoj Gori.
Do tada, slike su ovde i pokazuju ono što možemo videti danas. Možda nema baš mnogo da se vidi ali vredi, uključiv i laganu šetnjicu od par minuta od parkinga do vrha kroz uređenu šumu.
E sad, srce...teško, ali malo podseća iz ovog ugla. Neki Romeo&Julija look na Kuli :)
Obrasle zidine, za sada smatrane spoljnim ako se ne otkriju vremenom i neke još isturenije.
I dva puta koja vode do Kule, oba kroz šumu relativno uređenim, odnosno označenim stazama. Do samog Vrdnika vodi i treća, najbolja od svih.
A pri vrhu svih staza nazire se ponosno Kula...
Нема коментара:
Постави коментар