Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

четвртак, 24. јун 2021.

Objektivom po Srbiji - Banja Vrujci, banja koja je i ratnicima rane lečila, a danas je sinonim za hedonizam

Još neka godina i eto veka kako jedna banja pred našim očima izrasta iz jednog zemljoradničkog otkrića lekovitih izvora, u savremeni wellness centar koji bi danas gotovo svakoga mogao zadovoljiti.

Oh, da. Banja Vrujci je ime koje danas malo ko u državi nije bar jednom čuo, i da pritom nije sve u superlativu izrečeno. 

Kažu da nije samo legenda to što reka Gornja Toplica nikada ne zaledi, ma koliko mala naoko bila, već da tu negde i leže brojni odgovori na pitanja vezana za lekovita svojstva, pre svega blata o kome svi znamo, ali ga nismo svi isprobali.

Još uvek, naravno...

No, i priča o blatu zapravo je samo jedno od brojnih zanimljivih poglavlja knjige na čijim koricama Banja Vrujci kao da pozivaju svakog proleća, a pogotovu leta, da otvore te korice.

Jer, iza tih korica kriju se i legende o tome kako je pobratim Miloša Obrenovića, Milan Toplica, zapravo sebi dodao ime zbog ove reke i njenih lekovitih svojstava, a tu je i svio sebi dvor, ali se kriju i priče o sjajno provedenim danima godišnjeg odmora u savremenim hotelskim smeštajima.

Iza ovih korica za onoga ko uporno lista stranice naći će se i objašnjenje zašto baš Vrujci postade naziv ove banje...jer, voda na svojim izbijalištima vri i puši se, a posebno kada je iole hladnije vreme.

No svakako je da se negde među stranicama koje korice sa nazivom Banja Vrujci drže na okupu, nalazi i priča o bazenima prilagođenima za sve. Bazenima koji su porasli od nekadašnjih muških i ženskih bazena sa po dvadesetak kvadrata, u bazene kojih se ne bi postideli ni najbolji svetski hoteli.

I upravo bazeni predstavljaju highlights ove knjige.

Baš u ove vrele dane u kojima je i daleko prizemnije osveženje u vodi ono što priželjkujemo svi većim delom dana....a Banja Vrujci su zapravo tu...stotinjak kilometara od prestonice.

Ma, ni toliko...


Istina, bazeni kao bazeni mogli bi i dosaditi.

Vikend, pa i produženi čak, mogao bi postati i dosadan da Vrujci ne nude zaista ogroman izbor alternativa za obogaćivanje boravka.

Jer, tu smo negde i nadomak Valjeva sa svim svojim lepotama i raznovrsnostima, ali i nadomak Divčibara koje kao da su satkane od najlepših elemenata prirode.

Najbliža je Mionica, ali na drugu stranu putem kroz neobuzdanu lepotu prirode planinskog okruženja, tu je i Kosjerić, a za one koji bi da okuse najelementarniji oblik simbioze čoveka i prirode u kome se oni jedno o drugom staraju, ni Rajac nije predaleko za izlet.

I, ne, tu svakako nije kraj predlozima kako obogatiti svoj boravak u Banja Vrujcima izletima ka predivnim lokacijama u okruženju. Spisak je svakako daleko duži, a na njemu posebno mesto zauzimaju i neki od najlepših manastira kakvi su Bogovađa i Lelić, a možda i pre svih Ćelije sa svim svojim bogatstvom okruženja, ali i sadržaja samog manastirskog kompleksa.

Pa ipak, i ako se ne mrdnemo nigde dalje, bazenski kompleks, ali i samo mesto koje je postalo veoma posvećeno turističkim vrednostima, moguće da će nam biti dovoljni za jedan lep, kraći odmor.

Mnoštvo vikendica svedoči i o celim letima provedenim ovde, mada ja ne bih išao tako daleko, barem ne još. I mada je sve prepuno tabli i putokaza za privatni smeštaj, ipak je tu nedavno našao i luksuzni hotel svoje mesto. Dakle, zaista vredno pažnje pri planiranju svog leta, ili nekog njegovog dela.

Sa ovom banjom se ne može pogrešiti. I na stranu to što je možda jedna od legendi i nekim delom istinita kada kazuje o konjima austrougarske vojske pri povlačenju koji su svi odvedeni sem jednog koji je bio toliko slab da su ga ostavili da krepa upravo tu pored izvora, a ovaj se posle čudesnog oporavka kasnije vratio gazdi. Bitno je da je danas čudo priuštiti sebi i tri vezana dana bez stresa, u miru ležaljke pod suncobranom, razmišljajući samo o tome u koji sad bazen uskočiti, i da li napuniti sebi balon sa vodom sa izvorske česme pa onda otići na neki od domaćih kulinarskih specijaliteta ili obrnuto...

Da, danas je to čudo, a sva ostala čuda su - tek legenda.

I zato, u nekom momentu, pravac Banja Vrujci po svoje vlastito čudo.






























Нема коментара:

Постави коментар