Objektivom po Srbiji - Manastir Ćelije, srednjevekovni manastir sa trooltarskom crkvom

 Trocrkva.

I tako se naziva nedavno osvećena crkva manastira Ćelije, jednog od najlepših valjevskih manastira, smešten uz jednu od najlepših planina ovog kraja, te uz obalu najčistije naše reke Gradac.

Nešto više od decenije građena, ova crkva je danas posvećena Svetom Savi, Justinu Filozofu i predobroj Mariji Egipćanki, i uveličava svojim izgledom jedan od najlepših sakralnih kompleksa koji imamo. Zapravo, ova trooltarska crkva je najupečatljiviji deo jednog snažnog zamaha da se pravoslavni hramovi približe i običnom stanovništvu i turistima, a ne samo vernicima, koji je primetan već duže vreme u Srbiji. Otud i jedno dugačko, pomalo naporno, ali izazovno stepenište kojim se može od puta spustiti do manastira za one koji to žele, jer ostalima je omogućen redovan silazak kolima do impozantnog parkinga kao dela infrastrukture namenjene posetiocima.

Dalek put je ovo zdanje prešlo od svog srednjevekovnog nastanka do današnjih veličanstvenih dana.

Put na kome je bilo i na meti turske osvete za podržavanje i organizovanje pobuna na turske zulume, te čak i spaljivano u sumanutoj mržnji, a potom sa velikom ljubavlju obnavljano.

Istorija ovog kraja koji se i diči svojom nepokorivošću, neumitno je opredelila Manastir Ćelije da se na njemu susretnu dva najsnažnija ljudska osećanja, mržnja i ljubav, te svoje kulminacije upravo vežu za Manastir. Mržnja kojom se uništava, te ljubav kojom se gradi.

Iako je generalno priroda ta koja krasi, Ćelije danas zaista mogu da stanu rame uz rame sa prirodom, koju su učinile raskošnijom, i može se reći da je danas ovaj manastir ukras prirode koja ga okružuje.

Nije to malo...jer, ukrasiti prirodu koju stvaraju neke od najlepših planina i reka, te kultivisanih listopadnih šuma, zaista nije lako. Lepo je teško ulepšati.

Manastir Ćelije danas je i mesto sećanja, mesto istorije, jednako kao i mesto nadanja, spokoja i onog mirnog udisaja punim plućima koji nam svima itekako treba da bismo nastavili dalje.

Danas u svojoj skrivenoj lepoti, ovaj kompleks čuva i sećanje na stradalnike sa januarske Seče Knezova na kolubarskom mostu kraj Valjeva, koja se smatra i neposrednim povodom za Prvi srpski ustanak koji je kasnije, preko Drugog ustanka konačno i doneo nezavisnost Srbiji.

Ovde počiva Obor knez Ilija Birčanin, a čuva se i Sveto pismo na crkvenoslovenskom koje je pripadalo Proti Mateji Nenadoviću, od porodice koja je bitno obeležila ovo doba srpske istorije, ostavivši za sobom čak i Kulu Nenadovića.

Koliko je istorija obeležila ovaj manastir, toliko ga danas upravo priroda koja ga krije vešto, jer dok se ne počnemo spuštati u sakrivenu prelepu šumovitu kotlinu mi zapravo i ne vidimo raskošne manastirske krovove i staze, najbolje obeležava. 

Možda je najtačnije reći da se Manastir stopio sa okolinom savršeno.

Ipak, ono što je sigurno najtačnije reći je da Manastir Ćelije treba obići, odneti iz njega sa sobom one uzdahe koji nas upotpunjuju kao bića, nadisati se svežine, tišine, istorije i mudrosti koji čine nevidljivi plašt kojim je Manastir opasan.