Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

уторак, 24. октобар 2017.

Objektivom po Srbiji - Rajac, tamo gde se zna ko kosi a ko vodu nosi

Kosidba na Rajcu.
Prva i nepravedno uglavnom jedina asocijacija na Rajac je njegov najpoznatiji brend, čuvena tradicionalna Kosidba na Rajcu.
Pa ipak, vredi tamo otići i bez te najčuvenije kosidbe na ovim prostorima.
Lepota Suvobora kome geografski pripada Rajac, ovde na momente dira maksimum.
Pećina?
Naravno, i toga ima.
Vodopad takođe. Nema uvek vode ali nije strašno.
Najlepši je kad obiluje vodom, svakako, no priroda koja ga okružuje pleni čak i kad presahne voda.
Nije planina, barem ne zvanično.
Nedostaje mu štošta iako ima visinu.
Pa ni to nije strašno.
Samo je lepo.
Ima spomenike.
Ima česme.
Ima maštovite i kreativne kućice i imanja.
Ima odmarališta, ima kamenolome.
Ima skoro sve...


Domaći proiyvodi predivni.
Napravljeni od koječega, ponešto nisam ni znao da postoji i uspeva. Barem ne pod tim nazivima.
Džemovi, pekmezi, rakije. Svašta pomalo, a sve lepo.
Pešačenje po planinama kao da ovde nalazi neku svoju jasniju definiciju. Kao da prima neki poseban šmek, ili mi se možda samo čini, ali definitivno volim da svratim tih desetak kilometara od Ibarske magistrale do vrha koji je nepunih 850 metara nadvisio more...





















Нема коментара:

Постави коментар