Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

уторак, 18. април 2017.

Objektivom po Srbiji - Valjevo, prelepa varoš na Kolubari, čuvar istorije i tvorac budućnosti na istom mestu

Zapadna Srbija.
Nekako se Valjevo uvek nametne na prvo mesto kada se spomene ova regija.
Naravno da ima i razloga za to, ali možda najbitniji razlog za svrstavanje Valjeva među najbitnije gradove u Srbiji leži u činjenici da Valjevo podjednako neguje i prošlost i sadašnjost, ali i budućnost.
Savremen gradić koji čuva tradicionalne arhitekture Tešnjara, ali i istoriju kroz značajne spomenike i posebno Kulu Nenadovića, u svojoj neposrednoj blizini decenijama ugošćava najtalentovaniju mladost države u Istraživačkoj stanici Petnica i na taj način baštini sve troje - prošlost, sadašnjost i budućnost.
Tako Valjevo definitivno predstavlja jedan od najznačajnijih gradova Srbije.


Kuda god se krene ovim najslavnijim gradom na Kolubari, ne može se pogrešiti.
S jedne strane reke Tešnjar sa svojim tradicionalnim izgledom zanatlijske ulice, a sa druge strane savremeno šetalište pored hotela Grand. Trgovi za šetnju, plato ispred Narcisa i Gradske kuće, kao i svi mostovi, kriju svoje priče, one priče koje su sami Valjevci ispričali sa svojim gostima, priče o ljubavi, priče o sreći, priče o najpravilnijem narečju srpskog jezika i brojne druge.
Ma koliko da sam ih puta čuo, a neke i sam pričao, pa posle prepričavao, kada god svratim nanovo, neke od tih priča slušam ispočetka...kao da ih prvi put čujem, a nekako im znam kraj.












I onda šetnja bez automobila, prava pešačka tura po kaldrmi...



Hotel Grand i sve uspomene koje čuva toliko dugo, tu, na dohvat ruke šetača...







Veliki Vojvoda gleda niš šetalište prema velikoj pesnikinji. Valjevo ceni svoje velikane.









Velika, a neki kažu i najveća srpska pesnikinja među šetačima, Desanka Maksimović.








Koliko je Kolubara značajna za Valjevo, teško je preciznije reći osim da je Valjevo bez Kolubare - pola Valjeva.







I onda na Tešnjar, ali u zasebnoj temi.


 








Narcis i diskoteke na otvorenom, zaljubljivanja, muvanja, koškanja, svega je ovde bilo na platou. Uspomene...










Gradska kuća. Teško je reći nešto o gradskoj kući. Nije remek delo arhitekture, nije ni neka istorija, nije ni...samo je tu, potrebna je. Eto...









I zatim šetnja sa šopingom, a može se i na sladoled i kolače.
Sjajne, uzgred...










A onda ka Debelom brdu na brdo heroja.
Velišanstven spomenik heroju pregažene ideologije, ali i heroju naroda.
Održava se, jer Valjevo pamti svoje velikane.












Нема коментара:

Постави коментар